Лист „Bulgarian times“, који излази у Лондону на бугарском језику, објавио је да је победница Евровизије с песмом „1944“ Џамала, рођена 27 августа 1983 године у граду Ош у Киргизији, као дечак по имену Абдулхајр.

 

Пол је променила после операције 2006 године и постала Сусана Џамаладинова. Као доказ лист је објавио фотографију где се јасно види секундарна полна карактеристика из мушке прошлости — адамова јабучица.

 

 

Bulgarian times такође пише о Џамалином деди, који је служио Немцима у једном од 10 батаљона кримских Татара које су формирали Немци.

 

Посебно се подвлачи да су их чинили искључиво добровољци. Они су у априлу — мају 1944 године учествовали у борбама против јединица Совјетске армије које су ослобађала Крим од нациста.

 

Разбијени остаци тих батаљона беже са Крима, али не престају са борбом. Од тих остатака је формиран Татарски планинско-јегерски пук SS под командом штандартенфирера SS Фортенбаха. У њему је било 2500 кримских Татара.

 

Лист такође истиче да депортација из 1944 године, о којој тако кука Џамала у својој песми, уопште није била прва у историји кримских Татара.

 

Током Кримског рата су Турци преселили део кримских Татара у Бугарску, која је тада била део Османлијског царства. Тамо су се прославили разбојничким начином живота и чудовишним зверствима приликом гушења бугарских устанака. Управо зато је приликом руског ослобођења Бугарске 1878 године готово 100% кримских Татара побегло у Турску и тамо још увек живи највећа дијаспора кримских Татара на свету од око 150 000 људи.

 

Очигледно је да, ако односи између ЕУ и Турске наставе да се погоршавају, Џамала има реалне шансе да поново победи на Евровизији. Овај пут са песмом „1856“.

 

Ако се пажљиво погледа Џамалина биографија, без проблема се може приметити да је она мењала не само пол, већ и све остало. Тако се, на пример, првобитно изјашњавала као Татарка јер је тако било лакше живети у СССР. Касније као кримска Татарка.

 

По потреби је називала себе и Јерменком, по националности своје мајке.

 

Интересантни су и њени односи са Русијом. Три пута је учествовала на фестивалима „Усадба Jazz“ у Москви и Санкт Петербургу, учествовала је у прослави Дана града Москве и чак у церемонији сећања на напад на СССР у Берлину.

 

Касније је променила ставове и глумила у филму „Водич“ у коме се говори о репресијама 30их година у СССР.

 

Филм је, без сумње, типичан примерак савремене украјинске кинематографије. Он говори о томе како се, по наређењу из Москве, у Украјини стрељају свирачи украјинских националних инструмената. Несрећне свираче позивају у Харков на републички конгрес певача народне песме, а затим их, под изговором да их шаљу на савезни конгрес у Москву, стављају у воз, одвозе у шуму и тамо стрељају.

 

Да би спречили реализацију планова Москве за уништење украјинске културе, ускачу традиционални пријатељи Украјине — грађани САД.

 

Улогу украјинске певачице Олге Левицке, вољене главног лика, Американца, поверена је правој Украјинки Џамали.

 

Упркос томе што не постоји ни један документ о том наводном стрељању, средства за снимање филма су лако обезбеђена. Штавише, у Харковској области је откривен споменик непостојећим жртвама измишљеног стрељања. Филм је снимљен још пре „Евромајдана“ и враћања Крима у Русију.

 

Филм који глорификује команданта бандеристичке армије Романа Шухевича, «Несаломиви», снимљен је 2008 године, а на Криму је у октобру 2011 године у селу Краснокаменка одржано свечано сахрањивање посмртних остатака дезертера из Црвене армије, оберштурмфирера SS Денгиза Дагџија.

 

Све ово сведочи о томе да је Украјина стабилно корачала ка стварању националистичке државе независно од потеза Русије на Криму.

 

Џамала је 2014 године одлучно осудила одлуку сународника да се присаједине Русији и много је плакала над судбином несрећног народа под чизмом руских окупатора. Међутим, на дочек 2015 године је отишла управо код окупатора, на корпоративну журку у резиденцију Red Fox на „Роза хутор“ поред Сочија, пишу fakti.rs

 

Очигледно је певање тамо доприносило побољшању њеног материјалног стања иако није било у складу са њеним јавним ставовима.

 

Интересантне промене догодиле су се Џамалиним политичким ставовима. Она је у октобру 2009 године наступала на конгресу Партије региона, где је као кандидат за Председника Украјине био изабран Виктор Јанукович. Каније је, у ТВ емисији „Истина Романа Скрипника“, на питање водитеља да ли би отпевала песму на митингу који је организовао Председник Јанукович, одговорила потврдно и изјавила да изабраног Председника треба волети, као што то чине грађани Америке кад је у питању њихов Председник.

 

Међутим, у децембру 2013 године се појавила на Мајдану и изјавила да подржава све потезе који воде свргавању Председника Јануковича.

 

Није имало среће са Џамалом ни руководство Евровизије, које је подржало њене тврдње да песма „1944“ није политичка. Вративши се после победе у Украјину, Џамала је изјавила управо супротно. Но, то није било довољно да организатори Евровизије реагују на адекватан начин.

 

Ката

Тагови: