Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић истиче да муслимани нису имали цивилних жртава у Сребреници јула 1995. године, што се упорно прикрива.

 

ivanisevic

 

Више од двадесет година, каже он, «српски политичари, и не само они, толеришу обмане и фалсификате у вези са догађајима у Сребреници, јула 1995. године».

 

Иванишевић оцењује да Бошњаци покушавају да овјековјече «највећи ратни фалсификат 20. века» и да реч «геноцид — не испуштају из уста».

 

Он подсећа на многобројне случајеве када су Срби помагали цивиле у Сребреници, међу којима је и бошњачки дечак Мехмедалија Ахмић, који је у ноћи 17. маја 1993. године скоро потпуно изгорео, због чега је пребачен у Београд и лечен на Војномедицинскоји академији /ВМА/.

 

Пошто му у Сребреници није било спаса, војници Републике Српске су, иако се то догађало за време тешких борби, притекли у помоћ као да је њихово дете.

 

 

Позвали су хеликоптер из Београда да га пребаци на ВМА. У то време болнице у Србији су биле пуне рањеника из БиХ страдалих од руке муслимана.

 

Лечење је трајало до 19. јануара 1994. године, а за то време је извршено једанаест операција. За помоћ муслиманском детету јавило се двадесет добровољних давалаца и они су спасили страдалог малишана.

 

«Срби су све чинили да излече муслиманско дете, док су у исто време сребренички муслимани убијали, палили и разарали све што је српско у том крају», наводи Иванишевић.

 

Он указује да муслимани нису имали цивилних жртава у Сребреници јула 1995. године, те да је више цивилних жртава било у терористичким нападима у Истанбулу или у новембру прошле године у Паризу, него у Сребреници јула 1995. године.

 

Иванишевић наводи да ни у једном муслиманском селу у то време, кроз које су на путу до Сребренице прошле српске војне или полицијске јединице, није било цивилних жртава, а да је Алија Изетбеговић био запрепашћен када је сазнао да се Срби нису светили.

 

«Изгледа да су још више били запрепашћени у Вашингтону, где су очекивали бар 5.000 планираних лешева муслиманских цивила. То је било потребно да би покренули НАТО снаге против Републике Српске. То се данас настоји прикрити», истиче Иванишевић.

 

Српски војници се нису светили цивилима за злочине које су починили њихови синови, браћа и очеви, него су преузели на себе бригу о скоро 30.000 «преплашених, јадних и збуњених жена, деце, стараца из преко 50 села некадашње заштићене зоне».

 

«Од тих несрећника су побегли њихови наоружани рођаци, војници Армије БиХ, који су претходних година извршили стравичне покоље по околним српским селима», каже Иванишевић.

 

Он подсећа да су Срби, да би прехранили толику муслиманску нејач, потрошили све резерве хране, те да су у Поточаре стизале и дежурале цистерне свеже воде, а пекаре у Братунцу, Скеланима, Милићима, Зворнику и Власеници потрошиле су посљедње количине брашна.

 

Према његовим речима, продавнице у тим градовима остале су без хлеба, све је прво достављано муслиманским избеглицама, јер једино тако је могла да буде спречена хуманитарна катастрофа.

 

«Јесу ли то сведочанства геноцида? Заузврат, сви мештани српске националности, чак и 80 година стара Ива Мирковић, и сви српски заробљеници у Сребреници су побијени», наводи Иванишевић.

 

Он сматра да српски политичари, «да су упознати о чињеницама, никада не би посетили сребреничко мезарје и носили цвеће српским убицама, `шехидима` и палим борцима 28. дивизије Армије БиХ као што је помоћник команданта 281. бригаде Хајрудин Авдић, одговоран за 74 убиства у десет српских села».

 

Ту су и Ибро Дудић, мајор, командант 282. источнобосанске бригаде такозване Армије БиХ, официри Мехмед Салихоџић, Абдулах Бећировић и Сафет Ахмић из штаба 283. бригаде, Абдулах Ахметовић, помоћник команданта и Хајрудин /Хамид/ Авдић, члан штаба 281. источнобосанске бригаде.

 

У мезарје су, каже Иванишевић, однекуд довезени Мухамед Ахметовић, члан штаба Кладањског одреда, Мирсад /Хајрулах/ Ђозић , поручник из 121. кладањске брдске бригаде, Смало Салиховић, заменик команданта Првог батаљона 302. брдске бригаде, Ахмет Халиловић, командир Другог вода Прве чете Трећег батаљона 121. брдске бригаде.

 

Ту су и чланови штаба Осме оперативне групе Садик /Рамо/ Сулејмановић, Бего /Јусуф/ Тихић, Шевкет /Сеид/ Ђозић, Неџиб /Абид/ Хабибовић, Осман /Шериф/ Османовић, Хамед /Хамид/ Алић, Амир /Махо/ Ризвановић, Сенахид /Абдулах/ Табаковић, Зулфо /Муниб/ Халиловић, Ахмо /Мујо/ Тихић.

 

Иванишевић истиче за Срну да муслиманима у пласирању лажи још помажу медији држава које су бомбардовале Србе и заједнички се труде да резолуцијом Савета безбедности УН о геноциду у Сребреници овјековјече највећи ратни фалсификат 20. века.

 

 

РТРС

Тагови: ; ; ;