Америчка агенција за међународни развој (USAID), најстарија од свих структура утицаја, настала је по налогу Џона Кенедија 1961 године и позиционирала се као независна агенција федералне владе. Одговорна је за невојну америчку помоћ другим земљама. делује у више од 100 земаља широм света.

 

Ponamarjova_Kult_21_02_AN

 

Пише Јелена Пономарјова
Превео Срђан Ђорђевић, Факти

 

Администратора Агенције и његовог заменика именује Председник САД уз сагласност Сената и у координацији са државним секретаром САД. За финансирање програма ове организације сваке године се издваја око 1% федералног буџета САД, што је 2014 године износило скоро 40 милијарди долара.

 

У Русији USAID делује од 1992 године. За две деценије рада у Русији, укупна сума свих пројеката агенције званично износи око 2,7 милијарди америчких долара. До сада је партнера USAID у Русији „за развој привреде и демократије“ било 57. Између осталих, то су московска Хелсиншка група, Институт за економску политику Јегор Гајдар, Голос, Меморијал и други.

 

У септембру 2012 године је руководство РФ донело одлуку о прекиду активности USAID на територији Русије. Ово је оправдано чињеницом да „карактер рада представника Агенције у нашој земљи неретко не одговара наведеним циљевима промовисања развоја билатералне хуманитарне сарадње и да је реч о покушајима да се додељивањем донација утиче на политичке процесе, укључујући изборе на различитим нивоима и на институције цивилног друштва.

 

Према званичним подацима, који се налазе на сајту USAID, „помоћ“ ове НВО се сводила, пре свега, на непосредан утицај на разраду Устава РФ, првог дела Грађанског законика, Пореског законика, као и на усвајање Земљишног законика Русије 2001 године, који је омогућио куповину, продају и поседовање земље.

 

У периоду од 2001 до 2008 године, Агенција је активно учествовала у припреми и контроли спровођења реформе правосуђа, формирању медијског садржаја, успостављању система припреме и преквалификације кадрова у најразличитијим хуманитарним сферама укључујући и систем јавне управе. Само ове чињенице су довољне да се активности ове организације оцене као подривање темеља руске државности. Намеће се питање зашто је Агенцији дозвољено да тако дуго и тако продуктивно делује у Русији?

 

Што се тиче оцене Беле куће резултата активности USAID, САД се, по речима Викторије Нуланд, веома поносе оним што је Агенција постигла у Русији током протекле две деценије.

 

Очигледно је да посебан разлог за понос представљају успеси у формирању разгранатог система агентског утицаја, у преформатирању свести активних учесника у великом броју руских НВО и у спровођењу низа тајних и субверзивних операција. Овим активностима у Агенцији се бави канцеларија за транзиционе иницијативе (The Office of Transition Initiatives, OTI).

 

У USAID су развијена четири критеријума, на основу којих се бира земља-мета.

 

1. Да ли је одређена земља важна са становишта америчких националних интереса. Ако јесте, OTI користи све расположиве ресурсе како би максимално промовисала америчке спољно-политичке интересе у тој земљи.

2. Постоје ли и какве су могућности утицаја? У овом случају говори се о утицају на кључне политичке фигуре, које се снажно подржавају у реформи социјалног система земље-мете.

3. Да ли је неопходно учешће OTI у промовисању америчких интереса? OTI користи своје ресурсе само у оним случајевима, када активности других (не)владиних структура САД нису довољне или не доводе до жељених резултата.

4. Да ли је оперативна ситуација у земљи-мети довољно стабилна за деловањеOTI? Земља би требало да буде релативно стабилна да би особље Агенције могло слободно да се креће по њеној територији и да би могло вршити контролу над активностима које финансира OTI.

 

Међу земљама које су у овом тренутку од посебног значаја за промовисање националних интереса САД и улазе у сферу делатности OTI, убрајају се Авганистан, Венецуела, Хаити, Хондурас, Кенија, Киргистан, Обала Слоноваче, Куба, Либан, Либија, Пакистан, Тунис и Шри-Ланка.

 

Постојање овог списка никако не значи да USAID у другим земљама не реализује националне интересе САД. Међутим, у набројаним земаља говоримо о могућности спровођења субверзивних операција, о којима се не обавештава чак ни Конгрес САД, а трошкови спровођења операција OTI маскирају се другим ставкама буџета Агенције.

 

Осим тога, као што су приметили многи истраживачи, већина западних невладиних организација је блиско повезана са обавештајним службама земаља из којих долазе. Што се тиче USAID, многи агенти CIA у иностранству често делују управо са њеним покрићем. У принципу, постојање НВО омогућава отворено, легално бављење обавештајним активностима.

 

Довољно је погледати политику донација низа западних структура, да би се схватило која информација интересује налогодавце. Међу донацијама често се могу наћи предлози за истраживање блогосфере, социјалне, етничке и верске структуре овог или оног региона, родних карактеристика, сфере интереса младих, социјалне структуре политичке класе, нивоа оданости власти, политичке културе, карактеристика политичке социјализације, итд.

 

Огроман је број структура soft power које се на овај или онај начин баве „промовисањем демократије“, формирањем „демократских вредности“ и „атрактивности“ САД и ЕУ. Заиста постоји цела легија. Међу најутицајнијим су: RAND Corporation, Институт Санта-Фе, Фридом Хаус, Фондација Форд, Макартур, Карнеги, Сорош и други.

 

Ката

Тагови: ; ; ;