Пише Галина Гужвина, професор математике на лионском Универзитету у Француској

 

Свако ко посумња у ову причу, може се распитати о њеној истинитости код Пипа Соне, конобара у Cafe de Marseille, једном сасвим обичном ресторану у оквиру трговачког комплекса La Bourse, мало подаље од Canebiere, са погледом на стару луку и древне рушевине Масиле у дворишту музеја историје Марсеја.

 

1 putin

 

Седим тако ја синоћ тамо. Јасно видим да један конобар стално погледује на мене. Усудио се да приђе када сам већ завршавала са испијањем кафе.

 

«Опростите госпођо, ви сте Рускиња», пита ме.

 

Потврдила сам, у исто време црвенећи при помисли шта се догодило у Марсеју пре два дана (Плакат са натписом «Марсеј се претворио у Бејрут!» и одговарајуће фотографије су у свим новинама).

 

Конобар ми, прерадостан, пружа руку.

 

«Ја сам Пипо. Моји родитељи су из Либана! Госпођо, ја не могу да вам дочарам колико волим Русију и руски језик!»

 

«Али, прекјуче..»..

 

«Шта прекјуче! Руси су разбили Британце који су све поломили код нас. Разбили су ми ауто, а морао сам девојку да возим код доктора јер је трудна!»

 

«Ја и момци, моји пријатељи и сва моја породица овде и у Бејруту, сви навијамо за Русе! Само они могу да поставе сваку ствар на своје место! Знате госпођо, ми смо без даха гледали утакмицу када су у деведесетом минуту Руси изједначили.

 

Мадам! Требали сте да чујете тај урлик из ститине грла у нашем кварту какав се никада нигде није чуо до тада! И онда смо сви изашли на улице и радовали се и љубили као да је Васкрс. Ја сам хришћанин, да».

 

«Госпођо, да ли знате зашто још волим Русију? Јер имате Путина, госпођо! Када Путин удари шаком о сто, сто се затресе. Овај наш је сав на ноте и када неко подвикне, тресе се као прут».

 

У том тренутку је Пипу зазвонио мобилни телефон.

 

«Опростите, госпођо, то је Бела, моја девојка. Да драга? Шта? Ох! YES! Владимир ће да се зове! Мадам, мадам, момци, хеј, сви, добићу сина, разумете ли?»

 

«Клинац! Бела је управо урадила ултразвук! Јип јип хуреј! Биће Владимир госпођо! А сада ћу лепо да оженим Белу!»

 

Било је баш тако, до последњег словца.

 

 

Ката

Тагови: ; ;