Пише Леонид Савин
fakti.rs

 

Уочи предстојећег референдума у Великој Британији о томе да ли она да остане у саставу ЕУ или да врати себи део суверенитета који је пренела на ЕУ, британски и амерички медији истовремено су објавили серију материјала у којима се изражава забринутост у вези са резултатом гласања 23 јуна и садржи директну агитацију против Brexit.

 

Према подацима Guardian, део грађана Велике Британије који желе да њихова земља изађе из ЕУ до 13 јуна значајно се повећао и достигао 53%.

 

maxresdefault

 

Истовремено лондонски Центар за европску реформу објавио је читаву серију публикација сконцентрисаних на задржавање Британије у оквиру ЕУ. У једном од тих чланака, чији је аутор бивши амбасадор Велике Британије у ЕУ и у САД Џон Кер, отворено се наводи да излазак из ЕУ може да пољуља четири основе спољне политике Енглеске. Најважнија од њих је повезаност Лондона са Вашингтоном.

 

„За Британију је најбоље онда када је за Америку најбоље. То се неће променити ако Британија напусти ЕУ, али ми смо Американцима корисни у мери у којој можемо друге наше пријатеље да убедимо да спроводе заједничку или барем подударну политику. Наш утицај у Вашингтону ће се смањити ако се смањи овде у Европи. Ако одсечемо себе од европског континента САД ће на нас гледати као на 60, а не као на 500 милиона. Не чуди то што се трансатлантска заједница у огромној већини случајева нада да ћемо гласати тако да останемо у саставу ЕУ“, пише Кер.

 

Друга основа спољне политике Велике Британије јесте НАТО у коме Британија има јаку позицију. По логици Џ. Кера, излазак из ЕУ ослабиће европску безбедност.

 

Рушење треће основе по Керу је повезано са околношћу да ако се Brexit деси, ЕУ ће бити мање отворена, мање либерална, мање безбедна и мање ће одговарати интересима Енглеске.

 

На крају, четврта основа спољне политике Велике Британије јесте уверење да „мултилатерални поредак“ служи интересима Лондона.

 

Чланак лорда Кера довољно је изразит пример признавања колико англо-америчка повезаност обезбеђује унапређивање интереса САД у Европи.

 

Може се десити да Дејвид Камерон не „поднесе“ само гласање о питању Brexit и у том случају његово место заузеће неко од „десничара“ или „опортуниста“. Може се рећи да ће дани Камерона као лидера конзервативаца бити избројани, чак и ако Британци не буду гласали за излазак своје земље из ЕУ.

 

Као додатни инструмент за утицај на јавно мњење противници Brexit-а користе апеловање на интересе дошљака из Источне Европе. У Великој Британији је велики број лица са двојним држављанством као и сезонских радника који су се тамо нашли после уласка у ЕУ Пољске, Румуније, Бугарске, Летоније, Литваније, Естоније, Мађарске, Словачке и Чешке.

 

Оксфордски универзитет поставља питање о референдуму уопште као институцији демократије.

 

Ерик Џонс у чланку под насловом: „Енглески референдум је лоша идеја: гласање за Brexit може да доведе до најгорег“, инсистира на томе да је људима својствено да греше и да је зато за њих природно да на своје представнике пренесу одговорност за доношење тешких одлука.

 

„Народни референдуми не штите суверенитет Парламента, они га узурпирају“, тврди Ерик Џонс.

 

Међутим, од 1972 у земљама Европе одржана су 54 референдума о питањима у вези са интеграцијом. Британски референдум је „лоша идеја“ очигледно у оном смислу који доводи у питање прерогативе европске бирократије.

 

И у САД је приметно настојање да се британским евроскептицима не допусти да уочи референдума ојачају своје позиције. Познати глобалиста Параг Хан је објавио на сајту „Стратфор“ чланак у којем је набројао будуће проблеме Велике Британије у случају да изађе из ЕУ. Она, наводно, никада неће моћи да достигне тако високе показатеље конкурентности као Швајцарска или Сингапур. У ЕУ без Британије учврстиће се доминација Немачке и Француске, према томе, Енглези више неће имати ранији утицај на континент.

 

Сем тога, Британији прети све већа моћ Кине са којом се она сама неће снаћи, као и ризик од потпуног одвајања Канаде која добија више директних инвестиција од Уједињеног Краљевства.

 

На крају, тешко да ће Лондон моћи да сачува свој утицај у Комонвелту, односно, на бивше колоније. Ту је Параг Хан, вероватно у праву, будући да су Енглези вековима експлоатисали десетине земаља и народа и да су то чинили са необичном суровошћу.

 

Одмеравајући ниво консолидације моћних наднационалних снага оних којима је у интересу да задрже Велику Британију у ЕУ, може се претпоставити да се Brexit, ипак, неће десити и да ће после гласања 23 јуна само то питање задуго сићи са дневно реда.

 

Ката

Тагови: ; ;