На Криту је званично отпочео такозвани “Свети и велики” сабор, који, ипак, није успео да постане Свеправославни. На овај догађај је усмерена пажња Православаца из целог света, али и многих светских обавештајних служби.

 

Према подацима Аналитичког центра Катехон, тајне службе САД и Велике Британије покушавају да утичу на одлуке Сабора. За ово се углавном користе агенти који имају утицаја на цариградску Патријаршију. Циљ је да се подрије ауторитет Руске православне цркве, промовише ширење екуменских трендова и трендова црквеног „новачења”, који слабе Православље, гурају у први план питање о давању аутокефалности Украјинској православној цркви и тако допринесе подели унутар Православног света.

 

kto_vy_otec_aleks_6

 

Једна од кључних фигура у том процесу је отац Александар Карлуцос, члан управног одбора Сабора, сакупљач добротворних прилога за Цариградску патријаршију, одговоран за комуникацију са утицајним пословним круговима и властима у САД. У ствари, он управља највећим делом средстава која долазе из САД у Цариград, и тако управља читавом хијерархијом.

 

Друга важна личност, која је одговорна за везу између критског Сабора и америчке обавештајне службе је Алекс Рондос. Он је Специјални представник ЕУ за Рог Африке. Рондос је блиско повезан са хијерархијом Цариградске патријаршије, обавештајним службама Сједињених Држава и Велике Британије и глобалистичким НВО. Он се лично познаје са оцем Александром Карлуцосом и долази у кућу Џорџа Сороша.

 

Александар Рондос је држављанин Грчке. Рођен је 1954 године у Султанату Занзибар у Дар-ес-Саламу. Школовао се у Великој Британији. Радио је као новинар енглеског часописа West Africa Magazine, затим прешао у Catholic Relief Services – католичку америчку НВО.

 

Осамдесетих година XX века се упознао са Џорџом Сорошом у САД и почео да се увлачи у редове црквене структуре Цариградске патријаршије у Америци. Ова стратегија овенчана је успехом и 1992 године, под покровитељством Сороша, Рондос оснива и води International Orthodox Christian Charities, међународну православну добротворну организацију под покровитељством Цариградске Патријаршије.

 

Циљ оснивања ове структуре је да би могла да одржава моћне финансијске токове, под изговором обезбеђивања црквених добротворних сврха. Због истих интереса и заједничких веза са америчким “добротворима”, Рондос се спријатељио и са Александром Карлуцосом. Рондос је искористио своју структуру за продор у остале православне земље (Југославију, Русију, Блиски Исток). Конкретно, 1998 године, уочи бомбардовања Југославије, под окриљем IOCC је спровео своју мисију у Албанији и на Космету. Након тога, када су добијене све потребне информације, а преговори одржани, почела је војна операција НАТО.

 

Занимљиво је да је “православни филантроп” активно учествовао у организацији обојених револуција тамо где то захтевају интереси САД и његовог старог пријатеља Џорџа Сороша. На пример, у 2000 години Рондос је био саветник организаторима такозване Булдожер револуције у Југославији.

 

Након обојене револуције у Грузији, он је постао саветник Михаила Саакашвилија. Судећи по тону његове публикације на тему грузијско-руских односа у 2008 години, он је знао да се припрема грузијска инвазија на Јужну Осетију и припремао је западно јавно мњење за ову акцију.

 

Рондосу приписују и саветодавну улогу у првом украјинском Мајдану 2004 године.

 

Уз његову помоћ у Београду је основан CANVAS (Centre for Applied Nonviolent Action and Strategies), седиште центра мозгова обојених револуција, где су се увежбавале технологије Арапског пролећа и украјинског Мајдана 2014 године.

 

Рондос је радио и као саветник премијера Грчке Јоргоса Папандреуа од 2009 до 2011, који је родом из САД, Сорошев је пријатељ и шеф социјалистичке партије ПАСОК. Пре тога, од 1999 до 2004 године, Рондос је био Папандреуов саветник, када је овај био Министар иностраних послова Грчке и Гувернер Свете горе Атос.

 

Након доласка на власт Антониа Самараса, Рондос је задржао свој утицај на грчку Владу. Рондос је 2012 године био под истрагом у вези са учешћем у завери против бившег Премијера Грчке, Костаса Караманлиса. Његов адвокат је био Фаилос Кранидиотис, члан либералне партије “Нова Демократија” и близак пријатељ Антонија Самараса.

 

Према подацима званичне грчке истраге, завера, чији је циљ био да се спречи зближавање Русије и Грчке, заиста је постојала у периоду 2004-2009.

 

Рондос је био укључен у корупцијске скандале око новца, који је из грчког буџета одлазио у НВО, али је овог пута изашао сув из воде. Међутим, чињеница да је битан део финансија, које су се на иницијативу Рондоса издвајале за НВО у Грчкој, отишао у Македонију, Албанију и на Космет, где никоме званично нису биле намењене, оправдава претпоставку да се радило о сумњивој расподели средстава у оквиру стратегије обојене револуције која се спремала у Македонији, а не само о операцији прања новца.

 

У сâмој Грчкој су се у првом реду финансирале левичарско-либералне НВО, чиме је за грчки новац обезбеђена спољна контрола над земљом.

 

Према тврдњама грчких извора, Рондос је посебно активан на Балкану по албанском питању. Конкретно, он одржава блиске везе са многим личностима у Албанији и Македонији. САД користе управо албански фактор за дестабилизацију стања у балканским државама. Са албанском наркомафијом и индустријом “црне трансплантологије”, чији се центри налазе на Космету и у Албанији, уско је повезана и глобална плутократија. Рондос је активно подржавао идеје о давању независности Космету и наступао је са одговарајућим стручним иницијативама.

 

С обзиром на Рондосово “искуство” на простору Космета, занимљиво је колико активно ће он бити у стању да води милитантне и криминалне заједнице у Сомалији на својој новој званичној дужности?

 

Осим тога, Алекс Рондос је имао времена да поради и у међународним финансијским организацијама, посебно у Светској банци. Он је, такође, члан Европског одбора за међународне односе, европске филијале највећег америчког глобалистичког центра – Савета за међународне односе.

 

Где год да се појави, Алекс Рондос се бави једним те и истим послом, лобирањем за интересе његових америчких господара, промоцијом иницијатива Џорџа Сороша, променама режима и јачањем униполарне америчке хегемоније уз помоћ стратегија мрежних ратова.

Ако се овај «стручњак» широког профила заузео за Критски сабор, Православци треба да очекују како најперфидније провокације, тако и акције директног застрашивања силом.

 

Ката

Тагови: ; ;