Званичне руске реакције на Брегзит биће дипломатске, али иза кулиса Кремља «влада велико славље», јер сада ће Европска унија бити забављена о сопственом јаду, коментарише Инго Мантојфел, уредник редакције «Дојче велеа» на руском, а преноси РТС.

 

брегзит

 

Мајнтофел наводи да «у победнике британског референдума не спадају само Најџел Фараж и други евроскептични политичари широм Европске уније, попут Герта Вилдерса у Холандији и Марин Лепен у Француској».

 

«И руски председник Владимир Путин спада у профитере од референдума на којем је одлучено о Брегзиту. Додуше, мало је вероватно да ће се од Путина овим поводом чути тријумфални говор.»

 

 

Превише је јака његова улога међународног државника, коју се труди да игра реагујући дипломатски и умерено. Али кроз медије које контролише Кремљ колаће злурадост и крокодилске сузе због Брегзита. Јер руски медији одавно представљају Европску унију у негативном светлу, као Унију која само што се није распала», тврди уредник Дојче велеа на руском.

 

Мајнтофел сматра да је «одлуком за Брегзит практично испуњен максимални циљ руске спољне политике у Европи — да се ЕУ наредних година бави превасходно собом».

 

«Проширење ЕУ тренутно је незамисливо. Лоша вест за Украјинце, Молдавце или Грузине гласи да је проширење ЕУ на постсовјетске или балканске државе одгурнуто далеко, далеко на хоризонт. Тешко је замислити да ће ускоро уследити чак и укидање визног режима за грађане Украјине или Грузије», наводи Мајнтофел.

 

 

Према његовим речима, «европска перспектива Украјине, Молдавије и Грузије је, дакле, покопана до даљег».

 

«Иако нико у Европској унији неће смети да то гласно изговори, ове земље ће посредно поново бити гурнуте у оно што у Русији разумеју као своју ‘зону утицаја’. Тиме руски председник Путин свакако спада у победнике референдума», закључује Мајнтофел.

 

 

Оцењује да је «жеља Британаца да иступе из ЕУ многе Русе подсећа на распад Совјетског Савеза».

 

«Истина, британска одлука је историјски рез. Но она неће довести до потпуног колапса државног и економског уређења у ЕУ као што је то био случај током распада СССР-а. Ту истину гледаоци руских телевизија не могу да чују, њима пропагандисти Кремља преносе бапске приче о тој распалој Европи. Тиме треба одвући пажњу руске публике од сопствене кризе и учврстити монопол моћи чиновничке елите у Москви», наводи Мајнтофел.

 

 

Мајнтофел каже да се «руска политика не може означити узроком јачања популистичких расположења у Европи или у Сједињеним Државама које заокупља успон Доналда Трампа».

 

«Разлози за то су комплекс демографских, политичких и социјално-економских чинилаца. Но Кремљ је претходних година видно појачао напоре да подржи популистичке групације по правилу критичне према ЕУ. Било је ту свачега, од кредита једне руско-чешке банке који је добио Национални фронт Марин Лепен до крајње наклоњеног извештавања руских медија намењеним иностранству о британском УКИП-у Најџела Фаража и подршке (за сада неуспелој) независности Шкотске», тврди Мајнтофел.

 

 

Према његовом мишљењу, «јачањем популистичких тенденција у Европи — углавном десних, али све више и левих — треба подривати стабилност и функционалност Европе».

 

«Логика је следећа: што више нејединства у Европи, то веће шансе за Русију да испослује за себе бољи дил с Бриселом. Тренутно се то пре свега тиче ублажавања европских санкција», оцењује Мајнтофел.

 

 

 

Тагови: ; ; ; ; ;