Разговори о приступању Србије ЕУ ће бити замрзнути у блиској будућности на иницијативу обе стране због негативног става већине грађана Србије према идеји о приступању ЕУ и кризе у ЕУ, рекао је јуче за EADaily виши истраживач Института за словенске студије Петар Искендеров.

 

pol-iskenderov

 

У исто време криза у ЕУ, према стручним прогнозама, повећање могућност Србије да настави политику војне неутралности.

 

«По мом мишљењу, сада су шансе да ће Србија бити у стању да настави претходну политику војне неутралности повећана, с обзиром на стање кризе у ЕУ која је повезана са одлуком Велике Британије да се повуче из свог чланства и опште кризе односа између САД и Европе. Као што је познато, Британија је једна од кључних земаља евроатлантске осе», рекао је Искендеров.

 

У последњих неколико година Србија показује посвећеност активирању развоја односа са Русијом и Кином и у привреди и трговини и у војно-политичкој сфери, сматра експерт.

 

«Пре шест месеци је била веома значајна могућност да ће Србија покушати да постане чланица НАТО у блиској будућности, али је сада, по мом мишљењу, ово питање скинуто са дневног реда српског руководства. Остаје задатак придруживања ЕУ. Међутим, јасно је да ће, након референдума у Великој Британији, проширење ЕУ на исток бити замрзнуто», сматра Искендеров.

 

Могуће је предвидети не само очување неутралног статуса Србије, већ и интензивирање њених контаката у војно-политичкој сфери са Русијом. То се нарочито односи на реализацију пројекта за куповину руског оружја за потребе војног ваздухопловства и развој Центра за превенцију ванредним ситуацијама у Нишу, каже он.

«У руководству Србије постоје одређени кругови који сматрају да је неопходно да се склапају уговоре са Русијом, укључујући набавку противавионских ракетних система С -300 у циљу заштите од потенцијалних претњи», рекао је Петр Искендеров.

 

Према овом стручњаку, успориће се и европске интеграције Србије јер већина људи у земљи има негативан став према овом процесу.

 

«Морате да схватите да односи између Србије и ЕУ директно зависе од ситуације у ЕУ. А тамо настоје да замрзне даљу експанзију и имплементацију програма који су раније били фокусирани на припреме за улазак земаља Балкана и бившег СССР у ЕУ. Једини програм који се може спровести је укључивање Србије у решавање проблема миграната. Знамо да руководство ЕУ у последње две године тајно развија план да се у Југоисточној Европи, а посебно у Србији, оснује Центар за размештај миграната који не могу бити прихваћени у ЕУ. Реч је о потенцијалним терористима и криминалцима. Овај пројекат је у великој мери смањио популарност идеје европских интеграција. Ако се пре око две године за приступање Србије ЕУ изјашњавало око 2/3 грађана Србије, према недавним анкетама ову идеју данас прихвата мање од половине становништва», рекао је Петар Искендеров.

 

Што се тиче референдума о приступању Србије у ЕУ, по његовом мишљењу је мало вероватно да се он спроведе.

 

«Став српског руководства, које одбија да одржи референдум о приступању у ЕУ и НАТО, је познат. Последњи референдум који је одржан у Србији је био у вези са усвајањем новог Устава, када је кључно питање био статус Косова и Метохије. Руководство Србије никада није обећало да ће се одржати референдум о уласку земље у ЕУ», навео је он.

 

Свакако да, у окружењу у коме већина грађана не подржава улазак у ЕУ, референдум неће бити одржан. Међутим, Влада Србије је свесна да то није популарно.

 

«Очигледно је да ће будући преговори о приступању Србије у ЕУ бити замрзнути на иницијативу обе стране, и Београда и Брисела» сумирао је Петар Искендеров.

 

Ката

Тагови: ; ; ;