То што је Русија у девизне резерве укључила и кинески јуан представља корак ка формирању мултивалутног света, без хегемоније долара, сматрају саговорници Спутњика.

 

Централна банка Русије је јуче саопштила да је до краја 2015 године у јуанима имала 0,1% девизних резерви, при чему крајем септембра прошле године кинеска валута није чак била део девизних резерви руске централне банке.

 

Kineske-pare-novac-Juan

 

Русија је почела да купује активе деноминоване у кинеском јуану у четвртом кварталу прошле године, настојећи да диверзификује резерве у страним валутама и да смањи изложеност санкцијама Запада. Овим потезом, Русија се придружила неколицини држава у Азији чије су централне банке купиле кинеску валуту за своје резерве.

 

Портпаролка руске централне банке је изјавила да се резерве у јуанима још не рачунају као део званичних златних и девизних резерви Русије, с обзиром на то да јуан још нема статус резервне валуте. Очекује се да га у корпу резервних валута, поред долара, евра, фунте и јена, ММФ укључи у октобру ове године, што је признање Кине као глобалне економске силе.

 

Аналитичар финансијске фирме „Брокер-кредит-сервис“ у Русији Максим Шејин сматра да ће јуан на списку резервних валута ММФ имати тежину, што ће се одразити на геополитички утицај Кине у светској економији и у другим глобалним процесима.

 

„Ово чега смо сада сведоци оцењујем као корак ка формирању мултивалутног света где неће бити хегемоније долара, већ ће бити заступљени и озбиљни регионални играчи попут Кине, Ирана, ЕУ, Велике Британије, Русије, па и САД“, каже Шејин.

 

Говорећи о укључивању јуана у девизне резерве, он каже да је Русија, да би могла да тргује, у стратешком смислу морала да има и резерве валуте свог партнера. Он напомиње да су кораци ка укључивању јуана у трговину и друге економско-финансијске операције предузети одавно. Тако се, наводи он пример, на московској берзи све више тргује у пару рубља- јуан. Осим тога Централна банка Руске Федерације разматра са кинеским партнерима могућност да Русији буде одређена квота за могућност инвестирања на кинеском тржишту.

 

Нема сумње да је Запад добрим делом кривац што се Русија нашла у загрљају Кине, очигледно не размишљајући о дугорочним последицама одлуке о увођењу антируских санкција. Сигурно је да би се и без тога највећа и најмногољуднија земља света нашле, јер обострани интереси су то просто налагали, али су санкције тај пут убрзале.

 

Отуда и настојање Москве да диверзификује девизне резерве како би сопствену економију учинила отпорнијом на спољне притиске.

 

Руководилац групе за истраживање Светске економије у оквиру Центра макроекономске анализе и краткорочне прогнозе Александар Апокин каже за Спутњик да, судећи по обиму операција, од како је у децембру кинеска валута постала део руских девизних резерви, до сада није било већег утицаја на курс јуана.

 

„Јуан ће ускоро бити укључен у састав резервних валута ММФ и зато је неколико централних банка других светских држава донело одлуку о укључивању кинеске валуте у сопствене златно-девизне резерве. А ако говоримо о руској одлуци, може се констатовати да се овде ради о диверзификацији портфолија, повећању ликвидности и прихода“, оценио је Апокин.

 

Да се центар финансијског и привредног света све више помера на Исток, показао је и самит Русије и АСЕАН одржан крајем маја, на коме је оцењено да постоје добре перспективе за либерализацију трговинских односа ЕЕУ и АСЕАН, земаља Југоисточне Азије са тржиштем од 600 милиона људи.

 

О томе колико је примамљива слободна зона трговине земаља ЕЕУ, које предводи Русија, говори списак држава које чекају би да постале део ње. Међу њима су Кина, Индија, Иран, Пакистан, Турска, чак и ЕУ.

 

„На овом форуму сам приметио неку нову динамику, нову енергију, нове идеје. Док АСЕАН руши баријере, ЕУ и САД постављају препреке тиме што не укидају санкције. Чему то води?“, запитао се тада управни директор московског представништва компаније „Унипер глобал комодитис“ Рајнер Хартман.

 

Коментаришући руске девизне резерве у јуанима економиста Махмут Бушатлија каже да је то практично најављено пре неколико година оснивањем БРИКС.

 

«Земље које чине ту заједницу су већ започеле међусобна плаћања у домаћим валутама», каже он и подсећа да је Русија највећи произвођач енергената, а Кина њихов највећи потрошач на свету.

 

«То је основ по коме ће се та сарадња све више ширити», сматра Бушатлија.

 

„Могли бисмо рећи да се иде ка томе да америчка економија има велике проблеме да остане на првом месту у свету. Кина је прошлу годину завршила као највећи произвођач на свету, а САД са највећим БДП, што значи да је имала највећи финансијски ефекат од својих производа. Зато су Кинези врло смишљено, дуго припремајући, објавили прошле године да мењају тежиште своје економије са производње на потрошњу“, сматра Бушатлија.

 

По његовој оцени, то је начин на који ће кинеска економија прерасти америчку.

 

„Америка изгледа не схвата те историјске процесе и још увек живи на традицији према којој у 240 година постојања само током осам није имала неки рат било код куће или ван ње“, указао је Бушатлија.

 

Ката

Тагови: ; ; ; ; ; ;