Историчар ИПН-а Гжегож Мотика као најприближније организоване злочине навео је етничка чишћења и злочине над српским живљем у Хрватској у време марионетске Независне Хрватске Анте Павелића. Поступци усташа и украјинских националиста били су у многоме слични», рекао је пред ову 73. годишњицу масакра Мотика пољској државној агенцији ПАП

 

jaroslav-kacinjski

 

Лидер владајуће пољске конзервативне странке Право и Правда затражио је, на 73. годишњицу Волињског масакра над Пољацима у Украјини током Другог светског рата, да сви признају да су ти злочини и етничка чишћења били геноцид.

 

Јарослав Качињски је, пред Спомеником жртвама Волиња у Варшави где је заједно са премијерком Беатом Шидло положио венац, рекао да је «Волињски масакр био геноцид».

 

«Не можемо да допустимо да се игноришу такви злочини над Пољацима, да се релативизују, да се приказују као нешто мање суштинско него што то изражава реч геноцид. То је био геноцид», рекао је Качињски.

 

 

Масивна етничка чишћења данашњих западних делова Украјине, тадашњих источних области окупиране Пољске, украјински националисти на челу са Стефаном Бандером и њихова оружана фракција Украјинска устаничка армија започели су у фебруару 1943. године.

 

Назив Волињски масакр добили су због кулминације целе операције 11. јула 1943. годинe када је изведен симултани напад на чак 150 пољских села у Волинској области, у недељу, када су Пољаци били на богослужењу.

 

Пољски Институт памћења народа даје податак о 100.000 пољских жртава од 1943. до 1945. године у Украјини и говори о стотинама хиљада Пољака који су побегли тада у страху за животе у централну Пољску.

 

«Злочини који су тамо почињени су без преседана по окрутности», рекао је Качињски.

 

 

О етничким чишћењима са елементима геноцида говори и посебна резолуција Сената пољског парламента која је до те формулације дошла прошле седмице након жестоке расправе и спорова да ли ту реч геноцид па макар и у назнакама има места.

 

Историчар ИПН-а Гжегож Мотика као најприближније организоване злочине навео је етничка чишћења и злочине над српским живљем у Хрватској у време марионетске Независне Хрватске Анте Павелића.

 

«Поступци усташа и украјинских националиста били су у многоме слични», рекао је пред ову 73. годишњицу масакра Мотика пољској државној агенцији ПАП.

 

 

Бандеровци су немилосрдно убијали и Украјинце који су помагали Пољацима и својим животом такву помоћ платило је 384 Украјинца а уследила је пољска одмазда у којој је побијено између 12.000 и 20.000 Украјинаца, према подацима украјинских историчара.

 

За украјинске историчаре и после Округлог стола о тим злочинима 2003. године нема говора о геноциду већ операцију Украјинске устаничке армије и националиста тумаче као борбу за независност и реакцију на колонијалну политику предратне Пољске према Украјинцима у тим областима.

 

Најдаље су спремни да оду признањем да су те операције имале унеколико елементе етничког чишћења и да одају пошту пољским жртвама, што је учинио на самиту НАТО 8. и 9. јула у Варшави и украјински председник Петро Порошенко.

 

 

 

 

 

РТС

Тагови: ; ; ; ; ;