Мира Канкараш Тркља

 

Иницијатива одлазећег америчког Председника Барака Обаме да Русији предложи продужење споразума о смањењу и ограничавању стратешкoг офанзивног наоружања (СТАРТ) за још пет година по његовом истеку, гест је у функцији малог отопљавања крајње затегнутих односа, сматра председник српске групе Трилатералне комисије Јован Ковачић.

 

«Ситуација се мора окренути ка отопљавању и неке мале назнаке постоје», каже Кoвачић.

 

„Вашингтон пост“ је пренео да одлазећи Председник САД предлаже руској страни да за још пет година продужи важност споразума СТАРТ који истиче 2021 године, а који је потписао 2010 са тадашњим Председником Русије Дмитријем Медведевим.

 

obama-putin-nuklearka-620x350

 

Споразум предвиђа смањење стратешких носача интерконтиненталних балистичких ракета и тешких бомбардера са обе стране до 700 јединица и до 1500 нуклеарних бојевих глава на њима. Према подацима, 1 септембра 2015 године Русија је имала 526 носача и 1628 бојевих глава на њима, наспрам америчких 726 стратешких носача и 1538 нуклеарних бојевих глава.

 

Осим тога, по писању „Вашингтон поста“, Обама заговара политику неупотребљавања прве линије нуклеарног арсенала, а варијанта је и да Савету безбедности УН предложи резолуцију о потпуној забрани нуклеарних проба у свету.

 

Кремљ о томе, међутим, не зна ништа. Прес-секретар руског председника Дмитриј Песков је на новинарско питање одговорио: „Не, ништа о томе не знамо“. Реаговао је и заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Рјабков изјавом да излазак Русије из споразума СТАРТ као одговор на распоређивање америчког ПРО у Европи није актуелан.

 

Председник српске групе Трилатералне комисије Јован Ковачић за Спутњик каже да је најава Обаминог предлога гест добре воље у функцији отопљавања, с обзиром на то да је ситуација између САД и НАТО са Русијом никада гора од краја Хладног рата.

 

Он напомиње да је споразум СТАРТ у интересу целог света и обе државе, као и под хитно побољшање односа између Истока и Запада јер је ситуација прилично критична.

 

Упозорење конгресмена из Републиканске странке да пред крај мандата Обама не треба да повлачи потезе те врсте, он схвата као део унутарполитичке игре пред избор за председника САД.

 

Без обзира на тренутну реторику републиканаца, Ковачић сматра да, када би Доналд Трамп дошао у Белу кућу, не би била настављена ратнохушкачка политика која данас постоји у Америци.

 

На питање шта очекује од предстојећег Савета Русија-НАТО у светлу онога што се претходна два дана дешавало у Варшави на самиту Северноатлантског савеза, Ковачић одговара да се мора кренути ка отопљавању односа.

 

„Реално гледано, због онога што се у Варшави дешавало на самиту НАТО у протекла два дана, има разлога за забринутост. Међутим, могло је да буде и много горе. Сада, у светлу Brexit и уопште ситуације у ЕУ, са дешавањима у Јужном кинеском мору, на Блиском истоку и миграционом кризом, само неодговорним људима одговара такво затезање односа са Русијом. Мислим да мора да крене са отопљавањем“, категоричан је Ковачић.

 

Он сматра да до правог отопљавања неће доћи пре завршетка председничких избора у САД, а Обамин предлог види само као добар показатељ да до њега може и треба да дође.

 

Када Запад буде схватио да су ствари мање-више готове што се тиче Крима, а да за решење украјинског проблема постоје разне комбинације, ствари ће, према речима Ковачића, ићи много боље. Он сматра да су већ видљиви ситни кораци који воде ка поправљању стања.

 

„Мислим да ће садашњи догађаји и они који ће уследити натерати обе стране да мало размисле. Кад видимо дешавања у Сирији, где долази до контаката руских и америчких снага, предлога да се заједнички размотре мете — Нусра фронт, Ал Каида, ДАЕШ — споразума око којих је умерена опозиција сагласна. Све су то мали, ситни кораци напред. Морамо да узмемо у обзир и поновно отопљавање односа Турске и Русије. То је показатељ шта се дешава на терену, али и иза кулиса“, каже Ковачић за Спутњик.

 

Професор Катедре за северноамеричке студије санктпетербуршког државног универзитета Александар Кубишкин подсећа да је Обамина понуда наставак његове нуклеарне стратегије о којој је он говорио још на почетку првог председничког мандата. Ова стратегија има за циљ смањивање напетости када је реч о нуклеарном наоружању, ако не и потпуну забрану нуклеарних тестирања у свету.

 

Он напомиње да САД нису ратификовале свеобухватан споразум о забрани нуклеарних тестирања из 1996 године. Обама, сматра Кубишкин, жели да остави својеврсно наслеђе следећем Председнику и да сачува одређену стабилност у овој области, као и да обезбеди гаранцију да ће споразум СТАРТ и даље бити на снази. Резолуција СБ УН о забрани нуклеарног тестирања је потребна Обами како би се избегло гласање у америчком Конгресу, који је под контролом републиканаца и одлучно се супротставља свим покушајима актуелногПредседника да спречи јачање нуклеарних капацитета САД.

 

Упитан да ли ће Русија напустити споразум СТАРТ уколико САД буду наставиле да инсталирају систем противракетне одбране, Кубишкин каже да у теорији таква могућност постоји.

 

Када је реч о нуклеарном разоружању, Русија се залаже за комплексан приступ питањима стратешке безбедности, између осталог и питању које се односи на размештање система ПРО у Европи. Упркос различитим дипломатским играма, тај систем се и даље развија, о чему се говорило и на самиту НАТО у Варшави. Осим тога, постоји могућност да ће се на Корејском полуострву појавити систем ПРО под америчком контролом. Зато Русија никада не искључује ову могућност, јер је њен нуклеарни штит гаранција безбедности уколико буде дошло до промене баланса снага у сфери стратешког наоружања.

 

„Мислим да ће се дијалог између Русије и САД о том питању наставити. Очекујемо састанак Русија-НАТО, на коме ће сигурно бити покренуто питање ПРО и стратешких иницијатива америчког Председника“, каже Кубишкин за Спутњик.

 

Ката

Тагови: ; ; ; ; ;