Шта се крије иза оптужби Анкаре против свог НАТО савезника

 

Erdogan1

 

 

Скоро одмах након првих хапшења лидера побуњеника, руководство Турске је изјавило да је војска извела побуну по директном наређењу америчких супервизора. Један од лидера и организатора пуча по мишљењу турских власти је познати исламски проповедник Фетхулах Гулен, који данас живи у Сједињеним Америчким Државама. Испоставило се да је званична Анкара јавно изазвала Вашингтон на двобој. Сходно томе, можемо очекивати велике промене у спољној политици Турске и, наравно, велике промене на целом Блиском истоку.

 

 

 

Присталице Гулена су већ негирале оптужбе. Оптужбе ионако изгледају чудно. Турска војска се традиционално сматра заштитником секуларног поретка. Према старом Уставу, који је изменио Ердоган, организовање пуча и уклањање исламиста са власти била је директна одговорност војске. Ово право је у новијој историји турска војска користила пет пута, последњи пут — 1980. године. А о заштити секуларних темеља земље су и саме побуњениче вође говориле на телевизији у суботу увече. А, ето, Гулен се сматра присталицом исламизације земље, више од оне коју спроводи Ердоган.

 

 

 

Не може се занемарити чињеница да је Вашингтон подржао легитимну власт, иако су многи од побуњених официра заиста обучавани у Сједињеним Америчким Државама и дали обећање да ће спроводити прозападну политику.

 

 

 

С друге стране, прави мотиви ових или других снага могу бити сасвим супротни од јавних изјава. САД су заиста могле да пожеле у Турској радикални режим и лидери завереника могу намерно могу лагати о свом политичком програму.

 

 

 

Али главна ствар је та што је Ердоган отворено окривио Запад. И то личи на изјаву о спровођењу нове спољне политике. Сетимо се, САД су турски НАТО савезници.

 

 

 

Занимљиву изјаву је дао и градоначелник Анкаре Мелих Гекчек. Према његовим речима, међу пучистима је био и пилот који је оборио руски Су-24. Многи експерти су склони повезивању покушаја пуча са отопљавањем односа између Москве и Анкаре. Сада се заправо отворено говори да Русија можда и чека демонстративно кажњавање починиоца за смрт свог пилота.  Као.. Турска је увек желела  пријатељство са  Русијом, али је у томе спречила прозападна „пета колона“.

 

 

 

 

— Ердоган је одмах рекао да иза побуњеника стоји добро познати проповедник Фетхулах Гулен, али ја не верујем у ову верзију, — рекла је шефица Центра за азијске и Блискоисточне земље руског Института за стратешке студије, Ана Глазова.

 

 

 

— У последњих неколико година, када се нешто дешава у Турској против владајуће странке, Ердоган традиционално оптужује Гулена. Тако је било, на пример, после великог корупционог скандала у који су били умешани најближи сарадници Ердогана. Он је одмах окривио присталице Гулена. Ово је, узгред, могло бити тачно. Гуленових присталица је у Турској заиста много. Ердоган је неке од њих затворио, али они и даље играју важну улогу у политици.

 

 

 

Што се тиче војске, она је историјски била гарант секуларне Турске, и војска не прихвата никакав облик исламизма. У више наврата су исламске партије које су повећавале свој утицај и појављивале се на власти, биле збачене од стране војске. Због тога сумњам да је међу завереницима било много Гуленових присталица.

 

 

 

Само Ердоган не може говорити другачије. Ако окриви још неког другог, онда ће бити јасно да су побуњеници прави турски родољуби. Људима се нису допале политичке репресије, ускраћивање слободе говора, исламизација земље, подршка терористима у Сирији, рат на југоистоку. Постаје јасно да је постојао покушај да се зауставе негативни трендове и да се Турска врати на претходни ток развоја којим је земља ишла од времена Ататурка.

 

 

 

Побуна није успела. То није изненађујуће, јер се Турска озбиљно изменила у последњих неколико година. Реаговано је касно. Завереници су имали врло мало шанси за успех. Прво, сама војска није наступила као јединствени фронт, у војном врху Ердоган има много својих људи. Друго, Ердоган заиста има много присталица, барем половину људи те земље. Ове присталице су након позива да изађу на улице показале свој грађански став и браниле руководство земље.

 

 

Да ли је у побуни био могућ инострани траг?

— Сматрам да јесте. Ердоган је у свом препознатљивом маниру рекао да ће, поред унутрашњих тражити и спољне непријатеље. С обзиром на чињеницу да је он озбиљно пореметио односе са ЕУ и САД, и ово ће се кретати у том правцу.

 

Да ли су завереници били повезани са западним специјалним службама? Не искључујем могућност да је било контаката. Али то је тешко утврдити. Побуна је спремана у строгој тајности и она је представљала изненађење и за САД и за целу међународну заједницу, као и за турско друштво.

 

 

 

— На који начин ће се променити спољна политика Турске после овог инцидента?

— Ердоган је у последње време почео озбиљно да мења спољну политику.Почео је да успоставља односе са Израелом, Русијом и Ираном. Није искључена ни могућност да турско руководство прихвати и власт Башара Асада у Сирији.

 

Изменио се и однос према терористима. Остао је још курдски проблем — Анкара је против стварања аутономије Курда у Сирији. И ту је важна позиција Москве.

 

Ердоган покушава да исправи грешке које је допустио. Било је много успешних посета Африци. Турска покушава да исправи грешке које су фактички довеле земљу у изолацију. Због тога покушава да изглади односе са земљама Црноморског, Каспијског и Средоземног региона.

 

Ове тенденције остају и после покушаја преврата. Турска је заинтересована за успостављање добрих односа са суседима и регионалним савезницима као што је Египат.

 

Последњи догађај ће пре свега имати утицај на унутрашњу политику. Нема сумње да ће завереници бити кажњени. Значи, почиње талас репресије и прогона свих присталица смене власти. То ће још више ојачати диктаторске навике Ердогана и довести до раста ауторитаризма у земљи.

 

«Још је рано доносити било какве закључке, даљи развој догађаја не знамо»- уверен је руководилац Истраживачког центра «Блиски исток»  Станислав Тарасов.

 

—  По мом мишљењу пуч још увек није до краја потиснут. Информације које стижу су контрадикторне, тв канали раде са прекидима. Много знакова је било да се у Турској није радило о обичном пучу него да је почео грађански рат. Стигле су и информације да је један део морнарице прешао на страну побуњеника.

 

Иако је премијер изјавио да се ради о неуспелом покушају пуча, такав утисак се не стиче.

 

Можемо рећи да се ситуација у земљи дестабилизује. Да ли ће Ердоган издржати, није познато. Али и ако издржи, ми ћемо се суочити са сасвим другачијом Турском. А са каквом- тешко је рећи.

 

Због тога не треба ићи у крајност. У Турској постоји антиамеричко расположење, постоје шпекулације у вези Ердоганове изјаве у којој окривљује Гулена, што мало одговара истини. Војска је подељена, полиција је подељена. У вези обавештајне службе још нема информација, али мислим да је и код њих раскол.

 

Ако дође до грађанског рата могући су рецидиви у источним областима. Могуће је и да Курди прогласе независност. Сценарија може бити много.

 

Али ово што се десило за мене није изненађење, нешто слично сам и претпостављао. Даљи ток догађаја ће донети много изненађења.

 

 

 

— Какве идеологије су се судариле?

Кемалисти против исламиста. Али све је то на површини. У ствари се иза општих слогана крију сукоби кланова, национални и други интереси. Лако је рећи да су исламисти иступили против кемалиста које предводи Ердоган. У ствари све је много компликованије. А ми можемо само да пратимо догађаје.

 

 

 

— Градоначелник Анкаре изјавио је да је међу побуњеницима био и пилот који је оборио Су-24?

То сам схватио као шпекулацију на тему и ток вести. Замислимо да је пилот и био међу побуњеницима. Шта тиме доказујемо? Покушај преврата и терористички акт у Истанбулу покушавају се објаснити тиме што је Ердоган успоставио контакте са Москвом. Али да ли је тако или не, није познато.

 

 

 

—Могу ли догађаји утицати на Ердогана да преузме неке од ставова Москве?

У поређењу са понашањем лидера европских држава, Русија се поставила веома опрезно. Светски лидери подржавају демократски изабрано руководство Турске. На први поглед САД су подржале Ердогана, иако су га много критиковале.

 

 

Главно питање је шта ће се даље дешавати у Турској? Уколико дође до грађанског рата, држава се може распасти.

 

 

Али напомињем да нико нема јасну представу шта се догађа у Турској.

 

 

 

 

 

 

 

Ведран и Ирена

 

 

Тагови: ; ; ; ; ; ; ;