Пише Роман Лункин
fakti.rs
Превео Срђан Ђорђевић

 

Словенски неопаганизам је после Горбачовљеве перестројке постао јединствени религијски покрет са националним колоритом. Пагански, у суштини антихришћански, поглед на свет постао је популаран међу омладином и међу делом интелигенције. Али, заинтересованост младих људи за неопаганизам се све чешће користи у политичке сврхе. Под маском „родне вере“, тинејџерима се често подмећу идеологија неофашизма, расизам и национализам у широком смислу те речи.

 

У вези са украјинским догађајима, идеологија „словенског братства“ у Украјини је постала инструмент русофобије и одвајања од православља. Због тога је важно увидети реалност руског словенског неопаганизма, кога користе деструктивне политичке снаге као простор за манипулацију.

 

Heathens. Stepanovskoye, 30 km from Moscow, Russia. September 24, 2005.

 

Најпопуларније отелотворење интереса ка паганизму постале су заједнице и клубови који се баве историјском реконструкцијом и борилачким вештинама. То су ратоборци, клубови словенско-горичке борбе. Име ове борбе потиче од речи „горица“, што значи „брег“. На таквим узвишењима су се одржавале ритуалне борбе. Део реконструктора и оних који се интересују за борилачке вештине је прешао у православље, формиравши сличне клубове по парохијама.

 

Међутим, многи клубови словенског ратоборства су почели да привлаче националисте и неофашисте са својим култом снаге, храбрости и „руске вере“.

 

Неофашистички позив је за словенски паганизам постао озбиљно искушење. Почетком 2000их је најпознатији лик био „чаробњак Доброслав“ (Александар Добровољски) у Кировској области који је ширио ксенофобичне идеје, мрзео хришћанство, сарађивао са „Руским националним јединством“» и Комунистичком партијом РФ.

 

Идеје о супериорности словено-аријеваца проповедао је и Александар Хиневич, вођа забрањене Цркве Инглингова из Омска.

 

Покрети Доброслава и Хиневича су ишчезли, међутим, остале су групе родновераца које користе паганизам за отворено непријатељске акције против православне цркве и за фашистичке ксенофобичне изјаве.

 

Познат је цео низ акција које су извршили „родноверци“. Подметање бомбе у православном храму у Бируљиово-Западном и вандализам против крстова. Међутим, колико су ове акције повезане са паганским заједницама остаје нејасно, јер адолесцентска употреба коловрата и свастика још увек их не чини паганима.

 

Сами лидери словенских пагана покушали су да се дистанцирају од неофашиста и расиста који су фактички дискредитовали концепт „родноверја“. Током 2009 године, Унија словенских заједница и „Круг паганских традиција“ су у заједничком саопштењу осудили цео низ одвратних ликова, међу којима су били Хиневич и Трехљебов, чије су публикације проглашене екстремистичким.

 

А 2012 године је иста ова коалиција, заједно са заједницом „Велесов круг“, осудила велики број псеудонаучних теорија од Хиневича до Фоменка.

 

На овај начин главне паганске организације покушавају да направе баланс између оживљавања руске вере и национализма што није увек могуће, чак ни у Православљу.

 

Један од циљева лидера паганских организација је званично признавање словенског паганизма као једне од традиционалних религија. У том смислу следбеници „староседелачке вере“ периодично јавно иступају као руске патриоте.

 

„Круг паганске традиције“ је, на пример, позвао 2014 године своје присталице да подрже на свенародном гласању „Име Победе“ књаза Олега Вешћева, као и хероје Отаџбинског рата 1812 и 1941-1945 године.

 

Ипак, националистички шмек руског паганизма и даље остаје заштитни знак који стално подсећа на себе. И сами нови пагани признају да у њиховом покрету има жестоких присталица аријевске чистоте непријатељски расположене према хришћанству. И, мало ко може разликовати тинејџера-нацисту, који себе назива родноверцем, од паганина-интелектуалаца из „Велесевог круга“ који медитира о природи и једном богу Одину и Роди.

 

Ката

Тагови: ; ; ;