Из књиге «Стари записи о Нишу»
Борислав Андрејевић

 

Данашња Нишка тврђава је подигнута на тек изграђеном Хисару. Непуних шест месеци од завршетка радова на Хисару, султанов повељом од 19 фебруара 1719 године, одлучено је да се у Нишу изгради јака Тврђава.

 

3

 

Радови су отпочели у пролеће исте године по пројекту турских лагумаша царског мимербаше (главног архитекте) Мехмед аге и агумдзибаше Мустафа аге, пројектанта недовршене тврђаве из 1702 године. Предвиђено је да се тврђава заврши за три године. За изградњу Тврђаве 1719 године су ангазоване спахије из 10 санџака, а 1722 године из 14 санџака.

 

Било је то огромно градилиште са око 10 000 спахија и десетоструко више радника и раје. Током 1723 године је ангажовано 40 цариградских мајсторских каменорезаца, а бедем је зидало преко 400 зидара. Камен се вадио из каменолома Хума, Каменице и Нишке Бање. Завршетак радова свечано је обележен постављањем плоче на Стамбол капији јуна 1723 године.

 

2

 

«Пре годину дана доврши се ова градска капија и на њој се подизе свод. У целој царевини поста ова капија најјача заштита и Султан Ахмед II начини нишки град најтврђим градом 1723 године», пише на плочи.

 

Радови на Тврђави су настављени и после 1723 године Током 1725 су завршене четири велике капије од дрвета за градске улазе, постављени су мостови на Јендеку, барутни магацини покривени ћерамидом, а на улицама у Тврђави је постављена калдрма. Радови на Јендеку су предвиђени да се окончају 1733, али су настављени и следеће године.

 

1

 

Тврђава је грађена по устаљеном систему «бастионе трасе». Полигоналног је облика са седам неједнаких страна. Улазни део, за разлику од средњевековне тврђаве, је спуштен сасвим уз мост, а источни и западни бедем се пружају под углом, удаљавајући се од Нишаве. Оба ова бедема завршавају се снажним бастионима. Северозападни део бедема, према Градском пољу, је полукрузног облика преломљеног са четири већа бастиона. Изломљена линија бедема са два мања бастиона је и на јужној страни према Нишави.

 

4

 

Укупна површина камених блокова узиданих у бедем Тврђаве износи 422 800 квадратних аршина, односно 321 328 метар квадратни. Висина бедема је осам метара, а просечна ширина три метра док је укупна дужина бедема 2100 метар.

 

У односу на Хисар, изграђен 1719 године у облику троугла, тврђава је у југозападном делу доста повучена од Нишаве. Тиме је добар део места данашње Београдмале, који је улазио у састав Хисара, остао ван утврђења и офрмљен је као посебно утврђење са палисадом.

 

5

 

Београдска капија, која је на Хисару била на западној страни, је померена према Нишави. Јуришна капија према градском пољу је остала као и на Хисару.

 

6

 

Нишка тврђава, са још недовољно истраженим остацима ранијих епоха, стављена је под заштиту државе маја 1948 године, а одлуком Скупштине Србије од априла 1979 године, проглашена је културним добром од великог значаја.

 

*Све фотографије су из колекције «Сенке старог Ниша» Даворина Динића..

 

Ката

Тагови: ;