Космет и без преамбуле по Уставу остаје део Србије, али би свеједно грађане требало о томе питати на уставотворном референдуму.

 

kosovo-je-srbija2

 

У јавности се увелико спекулише о захтевима Европске уније да Србија из свог устава брише преамбулу, којом се Косово и Метохија дефинишу као саставни део Србије, што правни и политички стручњаци унапред оцењују као неприхватљиво. Измена Устава за водеће странке власти још није у фокусу. Опозиција је спремна да о томе разговара и углавном одбацује ту могућност.

 

Србија би према Акционом плану за поглавље 23 до 2018. године требало да изврши одређене измене Устава, које се тичу највиших правосудних органа, а највише пажње засад привлачи питање преамбуле у којој се помиње Косово.

 

Професор уставног права на Правном факултету у Београду Владан Петров противи се уклањању преамбуле и наглашава да би о њеном евентуалном брисању морали да се изјасне грађани Србије на референдуму.

 

«У нашем уставу, без обзира на све друге промене, треба да стоји преамбула у којој ће врло јасно бити истакнуто да су Косово и Метохија саставни део Србије», каже Петров за Танјуг.

 

 

Истиче, међутим, да чак и кад би преамбула била избрисана, «Косово и Метохија би у уставноправном смислу остали део наше државе, јер је тако записано у нормативном делу Устава».

 

Према његовим речима, када би се мењала преамбула, поступак за промену Устава би захтевао да неко од овлашћених предлагача, као што су Влада, председник Републике, најмање једна трећина народних посланика или намање 150.000 бирача покрену поступак за промену Устава.

 

Затим би се, како је навео, ишло на усвајање предлога за промену Устава, затим израду Нацрта акта за промену Устава и на његово усвајање у Народној скупштини двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.

 

«После тога би морао да буде расписан уставотворни референдум јер би о промени преамбуле, по Уставу, морали да се изјасне грађани Србије«, рекао је Петров и напоменуо да до тога не би могло доћи без позитивне потврде грађана да се Устав мења или евентуално преамбула брише.

 

 

 

Брисање преамбуле – политичка порука

 

Политички аналитичар Бранко Радун указује да би брисање преамбуле из Устава било врло лоше за Србију јер би се, како је указао, послала порука да се «на неки начин дижу руке од Косова».

 

«Преамбула сама по себи нам није донела неку јачу позицију у преговорима око статуса Косова, нити би њен недостатак или избацивање нешто драматично променило у статусу Косова и статусу Срба на Косову, али, ипак, она има значај политичке поруке од далекосежног значаја», нагласио је Радун.

 

 

Њено избацивање би довело до утицаја на «стање свести» српског друштва у смислу да на неки начин диже руке од Косова, навео је аналитичар.

 

Радун сматра да прича о избацивању преамбуле из Устава више година фигурира у јавности под притиском одређених западних центара, који с вемена на време покушавају да ту тему активирају.

 

 

 

 

Опозиција о промени Устава

 

Председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ рекао је да СРС сматра да уопште нема потребе да се сада мења Устав и да је апсолутно против избацивања преамбуле у којој се говори о Косову.

 

«Борићемо се против свих покушаја да се кроз промену Устава наштети српским националним интересима», рекао је Шешељ Танјугу.

 

 

 

Напоменуо је да СРС има идеје да се многе ствари у Уставу уреде боље него што су сада, да се унесу боље формулације и слично, али да сматра да Устав ниједну институцију система не онемогућава у исправном обављању њене делатности.

 

«Они који нас форсирају да мењамо Устав не мисле добро Србији», напоменуо је лидер СРС.

 

 

Посланица Демократске странке Наташа Вучковић каже да је за ту странку пресудно да закони које усвајамо и Устав буду слика стварног стања.

 

«За нас је реалност дијалог са Приштином и у том смислу, уколико јесмо на путу ка Европској унији, за нас ће бити од великог значаја да правне документе усагласимо са оним што чини реално стање», навела је Вучковићева.

 

 

Што се тиче садржине преамбуле, она, као и сва питања која се тичу Устава, према речима Вучковићеве, остаје тема за врло широку – и стручну и грађанску и политичку расправу.

 

Вучковићева очекује да ће у томе парламент «имати власништво над читавим процесом».

 

 

 

 

 

Извор

Тагови: ; ; ;