Руски Председник Владимир Путин ће, на позив Председника Словеније Борута Пахора, посетити 30 јула Љубљану. Ово је трећа посета руског лидера једној од земаља ЕУ у овој години и трећа званична посета тој земљи.

 

Трговинско-економска и инвестициона сарадња између Русије и Словеније траје већ деценијама, још од постојања СФРЈ и СССР, што се посебно односи на електронску и фармацеутску индустрију. С друге стране, Русија Словенију обезбеђује енергентима и сировинама. Такође, не би требало заборавити инвестиције у туристичком и здравственом сектору, пише Спутњик.

 

Putin
Putin

 

Словенија је једина земља из региона која има инвестиције у Русији. Само у 2015 години Словенци су у руску привреду директно инвестирали 165 милиона долара, док је Русија у словеначку привреду инвестирала 168 милиона.

 

Према проценама експерата, који су урачунали и словеначке инвестиције из трећих земаља, у Русију се слило 387 милиона евра директних инвестиција, које су углавном усмерене на производњу лекова и хемијску индустрију и грађевинарство.

 

Словенци су још 2008 године склопили са Русијом споразум о изградњи каскадне хидроелектране на реци Аргун у Чеченији која треба да снабдева електричном енергијом ту руску републику. Хидроелектрана је у међувремену пуштена у рад.

 

Одлука једне чланице ЕУ и НАТО да у госте позове Председника Русије је за многе била изненађујућа и необична. Међутим, у Љубљани сматрају да је у тренутку, када је свет изложен бројним претњама и опасностима, неопходно водити дијалог са свим најважнијим глобалним играчима и да је веома битно учврстити поверење.

 

„Разговарао сам са многим шефовима тих земаља и објаснио сам им своју намеру да позовем Председника Путина у Словенију. Мој главни аргумент је био да је данас, више него икад, важно водити такав дијалог. И сада је то важно на нивоу НАТО-Русија, ЕУ-Русија. Дошло је време када је такав дијалог неопходно покренути и ми немамо право да не искористимо ту прилику“, изјавио је словеначки Председник за руске медије.

 

Према саопштењу Кремља, Путин ће током посете Словенији разговарати са руководством те земље и учествовати на меморијалној церемонији поводом обележавања стогодишњице изградње руске капеле на превоју Вршич. Руска капелица је симбол је пријатељства два народа који, како се оцењује, и данас имају изузетно добре односе.

 

Председник ће такође открити споменик погинулим руским и совјетским војницима у Љубљани.

 

Портпарол руског председника Дмитриј Песков је истакао да ће приликом посете Словенији бити разговора у уском саставу и у формату делегација.

 

„Поделио бих посету на два дела, на меморијални део и радни део“, изјавио је Песков.

 

Аналитичари билатералну сарадњу две земље оцењују као традиционално добру, а уз то подсећају и да Словенија заузима уздржану позицију у ЕУ када је Русија у питању. Формално, Љубљана се придружила антируским санкцијама, али није имала антируске наступе.
С друге стране, санкциони рат између Русије и ЕУ је нанео Словенији далеко мању штету него другим земљама попут Немачке, Француске, Пољске или балтичких земаља, мада је и она претрпела губитке.

 

Примера ради, због руских контрасанкција је Словенија за само годину дана изгубила око 10 милиона евра због забране извоза млека и млечних производа у Русију. Трговинска размена између две земље је прошле године опала за 30%, што се објашњава санкционом политиком, падом цена нафте и гаса и разликом у курсу рубље. Међутим, чак и у таквим околностима сарадња Русије и Словеније бележи позитивну динамику.

 

Такође, очекује се да ће током Путинове посете Љубљани бити потегнуто још једно важно питање о безбедносној ситуацији у региону и свету и борби против тероризма. Прошле године је кроз Словенију прошло око 800 000 избеглица, а око 300 људи је остало у земљи.

 

Амбасадор Словеније у Москви Примож Шелиго је изјавио за Спутњик да је Словенија спремна за развој сарадње са Русијом у сфери борбе против тероризма, а да је дијалог увек потребан и да је без њега немогуће борити се против тероризма.

 

„Сада је то најважније питање. Ми видимо ужасе и цинизам који се дешавају у Европи и потребно је уложити заједничке напоре“, рекао је Шелиго.

 

Такође, једна од важних тема је и енергетика, пре свега Јужни ток, којим је испод Црног мора руски гас требало да стиже до Бугарске и преко Србије, Мађарске и Словеније до Италије и Аустрије.

 

Љубљана се и даље нада да би тај пројекат могао поново да оживи. Шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец је прошлог месеца у интервјуу за Спутњик рекао да међувладин споразум Словеније и Русије о том гасоводу и даље остаје на снази и да је у складу са законима ЕУ. Он је навео да је Русија више деценија била и остала поуздани испоручилац гаса у Словенију.

 

„Сигуран сам да ће она то остати и у будућности“, нагласио је Ерјавец.

 

Аналитичари закључују да званична Љубљана успешно балансира између Русије и Запада, послујући и даље подједнако добро и са једнима и са другима. Очекује се и да би Словенија могла постати једна од оних држава, заједно са Словачком, Мађарском, Чешком, Италијом и другим, које би могле да покрену питање ублажавања или чак укидања антируских санкција које је ЕУ увела Русији пре више од две године због ситуације у Украјини.

 

Ката

Тагови: ; ; ; ; ;