Министарство за економски развој Русије објавило је статистику коју многи на западу и даље воле да игноришу. Из тога следи да су земље Европске уније, САД, Канада, Норвешка, и Аустралија, изгубили због антируских санкција које су сами иницирали годишњи приход на тржишту од око 8.6 милијарди долара. Изражено у натури руски увоз производа из ових земаља смањен је за 98.9% односно са 4,331 милион тона на 46.5 хиљада тона.

 

vodovorot

 

«Може се констатовати да је дошло до губитка тржишта у Руској Федерацији у износу једнаком смањењу увоза пољопривредних производа из тих земаља»- наводи се у саопштењу Министарства за економски развој Руске Федерације.

 

Министарство је такође дало грубу оцену по којој су губици ЕУ у вредности од 50 милијарди евра годишње. То представља 0.4 укупног друштвено бруто производа ЕУ годишње.

 

Ова цифра није мала ако се узме у обзир чињеница да је у 2015 према извештају агенције Евростат укупан економски раст земаља ЕУ износио 2% БДП-а док је за државе еврозоне износио 1,7%. Још бољи показатељи су компаративни подаци за последњих 10 година који омогућавају прорачуне не само за период финансијско економске кризе него и за године веће «ситости» за ЕУ.

 

Према подацима Еуростата економија Европске уније је почевши од 2004 године разла у просеку за 1% годишњем а у еврозони раст је био 0.8%. Санкциони рат са Русијом смањио је за половину годишњи економски раст Слика постаје још израженија ако се посматра у појединачним земљама и ако се посматрају не само директни него и индиректни губици. Тако је према мишљењу експерата Генерал инвеста само у 2014 години током прве године санкција губитак за италијанске компаније износио између 20 и 22 милијарде евра. Ово укључује губитак не само предузећа која су директно трговала са Русијом већ и предузећа која су била присутна на руском тржишту преко других земаља чланица ЕУ.

 

Италијански часопис Ла Стампа назвала је антируске санкције «савршеном олујом» у којој је тешко оштећена италијанска производња. Током прошле године италијански извоз у Русију је опао са 10,7 милијарди евра у 2013 години на 7,1 милијарду у 2015 години.

 

«Машинска индустрија која чини 34% извоза у Русију изгубила је у 2015 години 648 милиона евра, одећа 539 (минус 31%), возила 399 (минус 60%), обућа 369, намештај 230»- пише Ла Стампа.

 

Италијански експерти су међу првима почели да говоре о погубности санкционог рата са Русијом. Италија може постати та «бомба» која ће међу првима разорити финансијску (а самим тим и политичку) ситуацију у Европи.

 

«Брегзит одавно није највежи проблем са којим морају да се суоче у Европској унији. Излазак Велике Британије из Европске уније као и последице тог догађаја по ЕУ заслужују пажњу него много већу несрећу представља то што је финансијска криза у Италији болест која може да уништи Европу»- пише британски Бизнис Инсајдер.

 

Ситуација која се појављује у Италији и последице ове ситуације за остатак Европе могу бити главни макро политички ризик у другој половини ове године, сматра аналитичар консалтинг групе за политичке ризике Евроазија гроуп-а Федерико Санти. У италијанском банковном систему налази се огроман терет неквалитетних кредита укључујући и оне од агресивне политике Немачке и Дојч банке, који користе кризу да ојачају своје позиције.Владајући функционери говоре о 200 милијарди евра «лоших» кредита док независни експерти говоре о цифри увећаној за 160 милијарди евра.

 

У трећој по величини италијанској банци Monte dei Paschi di Siena обим заосталих кредита у 2015 години износио је 46.9 милијарди евра. Кабинет премијера Ренција упустио се у жестоку расправу са Берлином и Бриселом оптужујући их да неспособни и немоћни да ефикасно реше ове финансијске проблеме еврозоне и захтева од националних влада да сопственим мерама реше ове проблеме укључујући и докапитализацију дуга.

 

У Италији је много учињено како политичари не би усвојили план за рекапитализацију италијанских банака, сматра експерт  Lauressa Advisory Николас Спиро.

 

У исто време за усвајање хитних мера за спас банкарског система Италије на рачун пореских обвезника у Бриселу и Берлину су неодлучни с обзиром на предстојеће изборе у Немачкој и Француској.

 

Објављени крајем јула подаци које је провела Европска централна банка представљају стрес тестовеи банкарских институција показују да гомиле у Италији, Немачкој, Француској могу да у будућности униште читав финансијски ситем у Европи. Само у последњих неколико месеци акције Deutsche Bank пале се за 25%, француске Société Générale – 23%, италијанскеCredit – 30%.

 

Финансијски проблеми и пад производње представљају прави експлозив не само за Италију него и за Европску унију. Међутин очигледно је да се у Бриселу не фокусирају на то него на наставак санкционог рата са Русијом.

 

Петр Искендеров

 

извор

 

 

 

 

 

 

 

Тагови: ;