Пише Рени Парсонс

 

Ако још увек има неког коме није јасно, мрежни ефекат хакованих имејлова са сервера Демократске националне конвенције је широм отворио врата дубоком америчком антагонизму према Русији и руском Председнику Владимиру Путину.

 

На крају је све претворено у стари амерички начин за вршење притиска. Председник Барак Обама, председнички кандидат Хилари Клинтон, Демократска странка, цео политички естаблишмент и масовни медији су се ујединили против Путина у нечем што изгледа као припрема америчке јавности за рат са Русијом.

 

Donald-Tramp-Hilari-Klinton-Vladimir-Putin-620x350

 

Рат је, на крају крајева, успешнији кад су људи пажљиво програмирани. На пример, од рата уморној америчкој јавности се успешно продаје прича да се цивили бомбардују из хуманитарних разлога. Ако је неопходно, ни мало хистерије ником неће нашкодити, али више од свега потребно је ефикасно навођење јавности да презире непријатеља. У конкретном случају Хилари је Путина дефинисала као непријатеља и личност која отеловљује злу реинкарнацију Адолфа Хитлера.

 

Што се тиче медија, Политико је објавио чланак под називом «У Путиновом информативном рату», чији аутори су потписали уносне уговоре у вези са том темом. Да, то је исти онај Политико који је тражио дозволу од ДНЦ да објави резултате страначких избора између Сандерса и Клинтонове. Лондонски Тајмс се придружио демонизацији Путина са неколико антируских чланака објављених током викенда. Пажљиво пратите ситуацију, јер ће се концепт иформативног рата против Путина сигурно наставити.

 

У склопу напора да огорченост јавности доведе до одговарајућег ратнохушкачког нивоа, Асошиејтед прес је недавно објавио чланак за широку дистрибуцију под називом «Клинтонова против Путина». Руска телевизија показује шта Кремљ мисли о њој. Вероватно је Асошиејтед прес намеравао да мобилише америчку јавност да брани Хилари Клинтон.

 

Први параграф почиње уводом о томе како је цео Хиларин говор, којим је прихватила кандидатуру, преношен уживо на руској националној телевизији. Ако неко чека дан када ће Путинов говор бити преношен уживо на америчким телевизијима, нека заборави на тако нешто. Претпоставка почива на томе да се интелектуално лења америчка публика, у коју спада добар део либерала који су заборавили како се размишља, неће потрудити да се информише о догађањима у свету.

 

Након тога, у чланку овог листа следи серија тврдњи које својом иронијом заслепљују читаоца.

 

„Гледаоцима је речено да Клинтонова види Русију као непријатеља и да јој се не може веровати и да конвенција демократа представља доказ да је америчка демократија илузија. У тексту се наводи и да је Први канал представио Хилари као политичарку која себе ставља изнад закона, која настоји да победи по сваку цену и која је спремна да мења принципе у складу са политичком ситуацијом“, написао је лист са намером да масовно покрене америчку јавност да захтева правду, али се дебело преварио.

 

Оно што новинар није поменуо је да се знатан број Американаца слаже са овим цитатима, укључујући и неке који, због смртног страха од Трампа, планирају да колективно запуше нос и гласају за Клинтонову. Новинар није поменуо да су Сандерсова и Трампова кампања добрим делом базиране на тим сентиментима, што је неочекивано намучило Клинтонову. То објашњава због чега је морала да прекрши сва правила да победи Трампа, кандидата који је по свим стандардима требао да буде мачији кашаљ.

 

Намигујући и климајући главом масовним медијима, Клинтонова је у недељу на Фокс њузу формализовала оптужбе да су руски обавештајци одговорни за хаковање сервера ДНЦ и повезала свог противника Доналда Трампа са Владимиром Путином.

 

Користећи проблем процурелих мејлова ДНЦ као прилику да додатно удари на Путина, Клинтонова је у интервјуу за Фокс њуз истакла како зна да су руске обавештајне службе хаковале ДНЦ, зна да су наместили да велики део тих мејлова буде објављен и зна да је Доналд Трамп показао врло проблематичну склоност да помогне Путину и да подржи Путина.

 

Можда би било добро узвратно питање шта Клинтонова зна, како то зна и када је сазнала. Ако постоје докази, због чега се оклева са њиховим изношењем пред америчку јавност? То би ипак захтевало предузимљивост, транспарентност и нешто истине. Доводећи у питање Трампову приврженост Уставу, не би ли Клинтонова као адвокат морала да разуме како пре оптужби треба изнети доказе?

 

Ово није први пут да Клинтонова лично напада Путина. Марта 2014 је пред публиком са Универзитета у Калифорнији навела да је осетљив и да покушава да ресовјетизује Европу, угрожавајући стабилност и мир на континенту. Позивајући се на руску агресију, довољно је паметна да схвати разлику између заштите етничких Руса, вековима дубоко културно укорењених у Украјини и на Криму, са Хитлеровом инвазијом на Источну Европу.

 

Непристрасан посматрач може само да претпостави да је Клинтонова свесно искренула хронологију догађаја у Украјини, који су отпочели са свргавањем демократски изабраног Председника 22 фебруара 2014, што је Амерке подржала. Након тога је огромна већина Кримљана 16 марта гласала за уједињење са Русијом, након чега је 18 марта уследило легално присједињење кримског полуострва Русији. Шта је ту толико тешко разумети?

 

Захваљујући Хилариним сталним дезинформационим кампањама, оптужбе за руску агресију су сада у мејнстрим медијима и широко су прихваћене и понављају се без осврта на доказе.

 

Враћајући се на интервју Фокс њузу, није могла да, уз извештачено гнушање, не дода како сматра да изношење чињеница потеже озбиљно питање о руском мешању у наше изборе, у нашу демократију.

„Мислим да Трампово храбрење и хваљење Путина и поред очигледних напора да свесно утиче на наше изборе, покреће питање националне безбедности“, додала је, као да смо сви преспавали догађаје па не можемо да одвојимо чињенице од фикције.

 

Да ли она не види да је мешање у наше изборе, у нашу демократију управо оно што је ДНЦ урадила са кампањом Бернија Сандерса? И како јој ни један опрезни и посвећени члан тима није поставио питање због чега, ако су Руси и Путин већ намеравали да поремете америчке председничке изборе, нису кренули на њене поверљиве имејлове Стејт департмента, које је слала са приватног сервера и који су били предмет истраге FBI, са могућношћу покретања кривичне пријаве? Онда је разумно претпоставити да руске службе поседују те мејлове. Е то је прави национално-безбедносни проблем.

 

У својој жељи да додатно погорша америчко-руске односе, она очигледно није стигла да се упозна са Стејт департментовим Протоколом за спољнополитичку службу модерних дипломата и смерницама о правилима и процедурама дипломатског протокола, као што изгледа није примила ни допис од директора националне обавештајне службе Џејмса Клапера.

 

У неочекивано смиреном и интроспективном осврту на сензацију у вези са ДНЦ сервером и Русима, Клаперова изјава да је помало затечен претеривањем у вези са овим и да су САД реагујући доспеле у афективни режим, звучала је као мирни глас разума. Клапер је додатно наговестио да није спреман да Русију идентификује као хакера,

 

„Мислим да још увек нисмо спремни да се коначно изјаснимо“, рекао је он.

 

Интересантно, Клапер је прокоментарисао да сајбер напади нису превише различити од оног што се догађало током Хладног рата, сугеришући да се просто ради о другачијем модалитету. Потом је предложио да би амерички народ требало то да прихвати и постане отпорнији, јер су сајбер претње велики и дугорочни изазов.

 

„Американци не би требало толико раздражљиво да реагују на сваки нови случај“, додао је Клапер.

 

Хмм..питам се коме је ово било упућено.

 

Другим речима, ми шпијунирамо њих, они шпијунирају нас, јер је у љубави и рату све је дозвољено и постоји одређени кодекс части међу сајбер лоповима, преноси Правда.

 

Ката

Тагови: ; ; ; ;