Пишу Игор Николајчук и Јекатерина Воронцова (извод)

fakti.rsfakti.rs

 

„Добри су амерички путеви, али куда воде?“
В. Зорин

 

ХХ век је, како се данас многима чини, протекао у знаку доминације САД.

 

Водећа улога САД у светској економији, у међународним односима, у војно-техничкој и војно-стратешкој сфери прилично је очигледна. Много је теже одредити какве су позиције на светској сцени достигнућа америчког друштва у духовној сфери, колико је значајна дубинска, онтолошка метафизика тог друштва која се одражава у глобалном-историјско-друштвеном напретку и у ком правцу се заиста померило човечанство услед америчких хуманитарних и идеолошких напора.

 

преузимање (1)

 

„Ако је Рим дао свету право, Енглеска парламент а Француска културу и националну републику, модерне САД су свету дале научно-технички напредак и масовну културу“, написао је амерички политиколог Збигњев Бжежински.

 

Рећи ћемо одмах да Бжежински отворено вара дајући Америци историјски примат у покретању научно-техничког напретка. Тај процес има своје универзалне законе, а тачка његове бифуркације је, разуме се, везана за реализацију пројекта „модерна“. Очигледно је да искусни политиколог зна да је у САД, као ни у једној другој земљи, научно-технички напредак био комерцијализован и да није стављен у службу постизања среће целог човечанства, већ је искоришћен за постизање среће појединца.

 

Активно се експлоатисала теза да су сва достигнућа и духовно вођство САД резултат искључиво постојања универзалне и чврсте националне идеје. Управо је она помогла да се уједини народ и да се вештачки створи нова нација и да се, као последица тога, постигне историјски успех. И да се тврди да је могући сумрак САД далеко иза видљивог хоризонта.

 

Данас је уобичајено да се на националну идеју САД гледа кроз призму јачања модела секуларног друштва и кроз култ потрошње. Међутим, феномен америчке националне идеје имао је есхатолошке корене.

 

Први досељеници, енглески протестанти, који су стигли у Нови свет 1620 године, нису маштали о богатству. Они су маштали о изградњи Царства Божијег на земљи. Они су хтели да живе и раде у име Господа. А рад су схватали као служење Богу, богатство и успех — као знак Божије љубави и сматрали су да сва богатства треба да припадају само Господу. Стварање богатства само за себе сматрало се грехом.

 

„Ми морамо да памтимо да ћемо бити као град на врху брда и погледи свих људи биће уперени у нас. Зато, ако у послу кога смо се прихватили не будемо поступали по правди Божијој и Он нас због тога лиши своје помоћи коју нам сада пружа, сви људи у целом свету ће о томе знати и причати“, написао је Џон Винтроп, први гувернер колоније Масачусетског залива, на броду „Арабела“ на путу ка Америци.

 

Управо у тој проповеди „Образац хришћанског милосрђа“ садржане су основне догме и образложење изузетности првих колониста, а затим и новоформиране америчке нације.

 

the-american-dream-occupy-wall-street-27079246-593-261

 

„Таква је била света и премудра Промисао Господа Свемогућег у опредељивању људског живота, да у свим временима једни буду богати, други сиромашни, једни да владају и уздижу се, други да буду у ништавилу и потчињавају се“, речи су које нас упућују на саме корене америчког месијанизма о којем су касније говорили сви истакнути политичари САД.

 

„Америка је стварала своју традицију сама, полазећи од конкретних околности, а те околности су формирале потребне нове облике односа“, написао је Фридрих Енгелс.

 

И заиста, испоставило се да је америчка идеологија невероватно витална захваљујући својој универзалности. Демократија, слобода, једнакост, напредак, могућност да се ради и развија, да се стекне оствари успех и стекне богатство. То је оно чему тежи цео свет.

 

Међутим, данас амерички сан губи своју популарност. Компанија 24/7 Wall St. је анализирала резултате анкета и саставила листу од десет земаља са најнегативнијим ставом према САД и међународној политици коју спроводе.

 

На 10 месту налази се Словенија, где је проценат грађана који не одобравају деловање САД нешто испод 54%.
9..Таџикистан — 54%
8..Аустрија – 55%
7..Египат — 58%
6..Иран – 61%
5..Пакистан – 65%
4..Либан – 66%
3..Белорусија – 69%
2..Палестина – 72%
1..Русија – 82%

 

Да би се открили узроци кризе америчког сна, потребно је упознати се са трансформацијом националне идеје САД и динамиком њеног развоја.

 

Идеје уједињења и просперитета америчког друштва, гарантовање слободе говора, вероисповести, штампе и митинга и идеје о земљи која ће представљати пример целом свету се данас трансформишу и умногоме су се претвориле у идеју о америчкој изузетности. Постоје различити аргументи који иду у корист оваквог закључка. Почетком XX века појам америчка изузетност су почели нашироко да користе социолози у покушају да објасне узроке слабе заступљености радикалних идеја међу припадницима америчке радничке класе.

 

Научна заједница активно је тражила одговор на питање зашто су САД једина индустријски развијена земља у којој није било значајнијег социјалистичког покрета.

 

преузимање

 

На самом почетку прошлог века немачки социјалиста и социолог Вернер Зомбарт је издао књигу под називом „Зашто нема социјализма у САД?“ Године 1927 је Џеј Лавстон, генерални секретар Комунистичке партије САД, дефинисао америчку изузетност као само његовој земљи својствен постепени раст чврстоће и стабилности америчког капитализма који је, како је рекао, спречио социјалистичку револуцију у Америци. Јосиф Стаљин је 1929 године, негирајући тврдњу да је Америка отпорна на друштвене револуције, окарактерисао Лавстонове идеје као јерес америчке изузетности.

 

Присталице америчке изузетности тврде да су САД посебан случај јер су једине у свом државном уређењу биле засноване на републиканским идеалима а не на заједничком историјско-културном наслеђу, етничкој хомогености или консолидованој владајућој елити.

 

Политику САД од момента њиховог формирања карактерише систем кочница и равнотеже који је замишљен тако да спречи прекомерно јачање појединаца и политичких партија. Услед тога је у САД сачувана слободна републиканска демократија и грађани живе на територији чији закони одражавају грађанске вредности.

 

Присталице и противници америчке изузетности су почели да користе тај појам у контексту дискусије о томе могу ли САД да буду изнад закона када је у питању било које међународно право.

 

Многи поборници идеје традиционалне америчке изузетности у поређењу са другима јер је квалитативно различита од остатка света, слажу се са тим да САД морају у потпуности да се потчињавају међународном јавном праву и да делују само у његовим оквирима. Међутим, данас се америчка изузетност и месијанска улога САД сматрају оправдањем за амерички експанзионизам.

 

Амерички теолог Рејнхолд Нибур тврди да ће вера Американаца у то да су носиоци само добра на крају довести до моралног распада друштва. С тим је немогуће не сложити се. Са историјског аспекта, САД су једна од најекспанзионистичких држава данашњице. Експанзија је почела одмах по уједињењу 13 колонијица на источној обали Северне Америке. Освојени су Тексас, Аризона, Нови Мексико и Калифорнија од Мексика 1846 године. До средине XIX века је Вашингтон истиснуо Велику Британију с низа територија у северозападном делу пацифичког приобаља и успоставио хегемонију у западној хемисфери.

 

Џејмс Монро, пети председник САД, је 1823 године у писму Конгресу прогласио такозвану Монроову доктрину у којој се говорило да су земље на америчком континенту зона искључивог утицаја САД и да ће се сваки покушај мешања европских држава у послове земаља тог континента сматрати агресијом према САД. Штавише, САД су давале себи за право да изведу превентивни напад на сваку државу која угрожава њихове националне интересе.

 

Ноам Чомски, амерички политички активиста и професор на Харвардском универзитету је објаснио суштину Монроове доктрине као слободу да се пљачкају и експлоатишу земље у западној хемисфери.

 

„Политички мит Монроове доктрине настајао је паралелно са настанком америчке империје. Хегемонија као и империја захтева стварање легитимизујуће митологије. У процесу освајања нових пространстава, империјална митологија тврди да влада тобом, пошто је њена владавина у твом интересу“, каже амерички политиколог Кенет Колман.

 

Данас САД делују делују у потпуности у складу са доктрином успостављања контроле над Источном Европом тако што гута Пољску, Чешку и Мађарску увлачећи их у НАТО, комада, уништава и окупира Југославију и успоставља америчку хегемонију на Балканском полуострву и успоставља контролу над Украјином.

 

Лако је доказати да се управо на идеји америчке изузетности заснива сва данашња спољна политика САД и да управо та идеја оправдава све што ради америчко руководство.

 

„Увек сам сматрао да је ова благословена земља на необичан начин била одвојена од других и да је Божија промисао ставила овај континент између океана како би га открили људи са свих крајева Земље са посебном љубављу према вери и слободи“, рекао је Роналд Реган 1982.

 

Већина Американаца, чак 80% се слаже са тврдњом да су САД јединствена држава захваљујући својој историји и Уставу који је разликују од других нација као највећу нацију на свету.

 

Сами Американци се уздржавају од коришћења појма национална идеја већ користе термин „амерички сан“, који је увео познати амерички историчар Џејмс Адамс током велике депресије. Међутим, иако Американци тврде да свако може да оствари амерички сан, у стварности то није тако.

 

У САД је развијен култ силе зато што у тој земљу водећу улогу имају поставке социјалног дарвинизма. Социјал-дарвинистичка борба за живот између раса је, по мишљењу америчких политичара, непроменљиви биолошки темељ међународних односа. Идеолози, геополитичари и политички лидери САД одлично разумеју да лична потрошња, која фактички и одређује оквире националног идеала, има чврсте границе раста. На Земљи не постоји довољно ресурса да свако оствари амерички сан.

 

Зато је за америчке идеологе најважније да се у друштвеној свести створи модел државе у коме грађани све што учине Конгрес и Председник доживљавају као једино исправно решење у конкретној ситуацији. Тако народ подржава чак и најокрутније одлуке везане за било коју другу нацију јер се тиме обезбеђује срећан живот Американаца у својој земљи и у иностранству.

 

„Још увек већи део света припада дивљацима или државама које су неразвијене у економском или политичком смислу и због тога нису у стању да у потпуности користе потенцијал територија којима управљају. С друге стране, у високо цивилизованим државама гомилају се вишкови енергије. Та енергије у веома блиској будућности треба да буде усмерена на освајање нових простора“, пише родоначелник геополитике Мехен.

 

Народи који нису довољно квалитетни у расном смислу и који немају политичку и економску традицију, немају право да управљају просторима. А Англосаксонци су политички и економски најразвијенија раса. Због тога Англосаксонци имају право на сваки простор. Тако је америчка идеологија — идеологија изабраних.

 

Већина других земаља одбацује западни културни код али не може се правилно схватити будућност америчких идеологема без призивања фактора историјске динамике. У XXI веку у ери глобализације, свет постаје све затворенији и узајамно повезанији. Простор се смањује. Неки народи, који су раније били у културној, политичкој и идеолошкој изолацији, прикључују се заједничком информативном простору и то се не може игнорисати. Зато се данас појављују геополитичке концепције као што је термин сукоб цивилизације.

 

У таквим данашњим условима важно је схватити да Американци у принципу не могу да успоставе „нови светски поредак“ — Pax Americanа. Људи ће увек тежити универзалнијим и фундаменталнијим концепцијама као што је на пример религија.

 

Иако су будизам, хришћанство и ислам различити, разнолики и имају много токова и секти које се разликују по многим основним одредбама, свим тим религијама је својствен фундаментализам. Данас већина стручњака сматра да је религија универзалнија идеологија за све слојеве становништва, за све нације и народе. Док је култ силе идеологија уског, елитног слоја становништва који има могућност да буде на врху друштвене пирамиде.

 

Штавише, сами Американци престају да верују у „амерички сан“.

 

„Ми верујемо да је Америка земља могућности где све зависи од ваших способности и напора. Међутим, у последњих 25 година сведоци смо великог јаза између могућности људи из различитих класа. Американци су увек веровали у једнакост могућности, идеја, да сва деца, без обзира на статус породице, треба да имају могућност да побољшају свој живот. Данас тај Централни принцип америчког сна више није толико остварив“, пише политиколог и професор економије и државне политике на Харвардском универзитету Роберт Патнам.

 

Може се закључити да је амерички култ потрошње, због ограничености ресурсног потенцијала Земље, слабост америчке идеологије. Амерички сан би требало да садржи универзалније догме да би остао актуелан и примењив. Можда је амерички сан који се заснива само на материјалног богатству неодржив.

 

«Да ли је смањење квалитета живота заиста толико лоше? Незапосленост је ослободила многе од посла који су мрзели. Мање кредита значи да ћемо се мање ослањати на банке, а више једни на друге», пише амерички економски стручњак Кимберли Амадео.

 

Изгледа да је САД потребно да се пронађе нова идеологија на којој ће се заснивати амерички сан. У супротном ће извоз америчке идеологије доживети неуспех. Јер данас постоји много идеја које могу да је замене, било то руско православље, кинески комунизам, учења и догме ислама.

 

Штавише, треба приметити да ће се увек наћи земље које имају исте карактеристике као Америка. Земље и народи који такође сматрају себе изузетнима.

 

Ката

 

Тагови: ;