Писац Ибрахим Чикић из Бијелог Поља, јавности познат као заговорник осамостаљења Санџака од Црне Горе, због чега је, према сопственим наводима био злостављан у бјелопољском затвору ’90-их, иницирао је петицију за укидање песничке награде „Ристо Ратковић“ Радовану Караџићу, додељену песнику 1993.

 

cikic-ibrahim-640x360

 

„Слободоумни грађани Бијелог Поља двадесет и три године носе огроман терет наметнут од стране ДПС режима, додјељивањем пјесничке награде Ристо Ратковић, злочинцу Радовану Караџићу. Деценијама чекамо да Министарство културе Црне Горе, локална управа Бијелог Поља и ЈУ ‘Ратковићеве вечери поезије’ учине цивилизацијски искорак и одузму награду Радовану Караџићу, те тако исправе неправду нанесену Црној Гори, Бијелом Пољу и великом песнику Ристу Ратковићу. Време је показало да то не желе и неће својом вољом учинити, стога желимо да их грађанским протестом и петицијом присилимо на то“, наводи се на интернет-објави петиције.

Идеја за петицију могла је потећи од писца Андреја Николаидиса, који је раније, по сопственом сведочењу, у Сарајеву лично предложио Чикићу ову могућност.

 

„Пита ме шта ћу ја учинити поводом тога што је Радован Караџић својевремено у Бијелом Пољу примио награду ‘Ристо Ратковић’. А шта бих поводом гадости која је почињена пре готово четврт века ја сад требао учинити? Покрените иницијативу да се Караџићу награда одузме и ја ћу је први потписати, кажем му“, пише Николаидис у тексту „Ево вам леп пример лицемерја“ за Ал џазиру.

 

Чикић је деведестих година био обележен као планер побуне Муслимана са севера Црне Горе. Ухапшен је 1994. године у полицијској акцији Лим под оптужбом да је са осталим функционерима СДА планирао побуну Муслимана са севера Црне Горе а све наводно у циљу стварања самосталне државе „Санџак”. Потом је био затворен у бјелопољском затвору, где је, како тврди, био злостављан и о чему је написао књигу „Где сунце не греје“.

 

 

Године 2014. је због навода у књизи о томе шта се 1994. догодило њему и тадашњим функционерима Странке демократске акције осуђен пред Основним судом у Бијелом Пољу, на основу тужби неколико бивших затворских службеника. Судском пресудом Чикић је кажњен да исплати 4.000,00 евра због повреде угледа.

 

Епилог Чикићевог случаја исте године продужен је реакцијом професора Правног факултета Милана Поповића, уредника Монитора Есада Кочана и посланика ДФ-а Коче Павловића, који су поводом случаја Чикић поднели кривичну пријаву против премијера Мила Ђукановића и ВДТ-а. Врховни државни тужилац Ивица Станковић тада је вратио списе предмета о кривичној пријави против Мила Ђукановића и Врховног државног тужилаштава за кривично дјело геноцид у вези са случајем Ибрахима Чикића.

 

Индикативно је да је за трајања судских процеса Чикићева књига „Где сунце не греје“ знатно добила на популарности и да су њени делови објављивани на порталу Вијести.

 

Поводом иницијативе за одузимање награде Караџићу, подсјећамо да су исту својевремено вратили Јеврем Брковић и Марко Вешовић, правдајући одлуку тиме да не желе да буду у истој равни са Караџићем.

 

 

ин4с

Тагови: