Пише Сергеј Гуркин
fakti.rs
Превео Срђан Ђорђевић

 

Прослава 25-годишњице независности Украјине протекла је у жанру хистерије. Опет се потврдило да мајданске власти заправо веома мало говоре о својој земљи. У основи, говоре о томе како су се Украјинци својом, 7000 година дугом цивилизацијом, супротставили непријатељу, који свом снагом наваљује на Украјину.

 

То што разговор о Украјини замењују разговором о митском непријатељу и измишљеном рату није изненађујуће. Земља под овим руководством нема чиме да се похвали. Осим још једним милијардним дугом, још једним политичким убиством, катастрофалним погоршањем животног стандарда, растом криминала и грађанским ратом.

 

1

 

Непријатеља су и измислили да би на њега свалили кривицу. Међутим, изненађујући је ниво хистерије.

 

Твитер Петра Порошенка изгледа буквално као да је он лично добио рат. Само што не изговара речи „Вата“ и „Колоради“ (код Украјинаца погрдни изрази за Русе). Очигледно, Порошенко зна нешто што га чини тако нервозним.

 

Разобличити лаж украјинске пропаганде није једноставно.

 

Украјину је у њеним садашњим границама створио Совјетски Савез. Све, без изузетка, од чега она данас живи су створили Руска империја и Совјетски Савез. СССР никога није тако подржавао као што је подржавао Украјину и украјинску културу. Совјетски Савез је створио Украјину, али украјински политичари су из целог совјетског времена наследили само комунистички менталитет.

 

Лако је преименовати 25 година независности у 25 година зависности и концизно сумирано показати да се Украјина од слободне републике са огромним резервама претворила у сиромашну државу коју контролише амерички амбасадор, са десетинама милијардера, великим порезима, олигархијским медијима, вишемилијардним дуговима и грађанским ратом.

 

Лако се и насмејати новим историјским митовима, у којима древни Укри стварају цивилизацију пре Римљана, Козаци плове у подморницама, а Бетовен краде мотиве из укрофолклора.

 

2

 

Сва се ова залуђеност интензивно пумпа, али од тога не престаје да буде залуђеност и нестаће моментално, чим народ Украјине дође себи. Довољно је погледати вести у последња два дана па честитати Украјини Дан независности.

 

Украјина губи милијарде купујући гас у Европи за 45 долара скупље него у Русији.

 

Од страних лидера на прослави је био само пољски председник Анджеј Дуда.

 

О конфликту у Донбасу већ почиње да се расправља без њеног Председника Петра Порошенка.

 

Потпредседник САД Џо Бајден, без устручавања, признаје да је приморао Порошенка да смени државног тужиоца.

 

Стекавши независност у границама из 1991 године, Украјина је имала јединствену шансу за просперитет: у складу са законима природе и историје. Због свог пограничног положаја између Русије и Западне Европе, могла је бити економски и културни мост.

 

Али, украјински политичари су 2013 године коначно изабрали другачији пут. Створили су државу историјског мита, политичке хистерије и економског лоповлука. Као што у финансијкој сфери живот изван својих могућности мора довести до банкрота, тако у области идеологије лажи морају довести до краха. У Кијеву ова два процеса иду паралелно. Гледати све те процесе из Русије није лако.

 

Раздраженост због кијевске крађе и лагања смењује смех због историјских митова и економских програма који долазе отуда. Могли бисмо се опустити, узети кокице и гледати комедију, само да тамо не живе наша браћа и да територија те земље није тако стратешки важна.

 

Закони природе и закони историје не дозвољавају дуг живот таквој држави. Не можете бесконачно повећавати дистанцу између реалности и реторике. Не можете бесконачно пљачкати народ и улазити у кредитне омче. Не можете бесконачно делити оружје, распламсавати приземна осећања и мислити да ће се све некако средити.

 

Неће се средити.

 

Истраживања јавног мњења у Украјини противрече једна другим. Час наводе да грађани жуде за Совјетским Савезом, час да подржавају интегритет земље. Али, све више људима постаје јасно да земља у таквим граница не може живети у миру ни бити сита. Ова чињеница се може објаснити на различите начине: идеологијом, економијом, историјом. Али, чињеница остаје чињеница, и двадесет пет година је довољно да се у њу уверимо.

 

Земља мора да има нешто заједничко. Ако се спајају два веома различита дела, они морају да покушају да нађу компромис. У условима спољнополитичке борбе, некоме то не одговара, али му зато одговара да од Украјине направи Антирусију.

 

Пронаћи извршиоце овог плана није тешко, јер су они по природи арогантни, непоштени, неразумни и крволочни. Они воде и водиће земљу ка осиромашењу (јер не знају да не краду) и расколу (јер морају да подижу ставке). Питање је само шта ће се од тога десити пре.

 

Стога, мора се бирати између нормалног живота и укромита. Између нормалног живота и сиромаштва зарад вођења „рата са Русијом“ под руководством „демократа“.

 

За становнике Одесе и Харкова ово питање се уопште не поставља. Потребан је само окидач буђења. Неко мора отворити прозор, како би се проветрила соба.

 

И за грађане Русије, и за милионе Украјинаца који у Русији живе и раде, и за оне који имају несрећу да живе под контролом мајданске владе, кијевски проблеми и кијевске глупости нису повод ни за ликовање ни за смех.

 

Само су повод за припрему за неизбежни тренутак када ће Украјина престати да постоји.

 

Ката

Тагови: ; ;