Бивши директор Војно-безбедносне агенције (ВБА) Момир Стојановић каже да треба открити који су подаци уступљени, али и ко су били помагачи осумњиченом за шпијунажу Чеди Чоловићу, јер није само ухапшена једна особа, већ је реч о откривању целе мреже осумњичених.

 

general-momir-stojanovic

 

Говорећи о случају осумњиченог за шпијунажу, кога је Безбедносно-информативна агенција (БИА) у сарадњи с Вишим јавним тужилаштвом ухапсила у петак, Стојановић је за Политику рекао да се у таквим случајевима не може бирати време хапшења.

 

«Ако радите на неком случају индикативном по шпијунској активности, онда хапшење следи када наступе услови за то. Односи Србије и Хрватске су јако компликовани и сигурно је да ово хапшење неће допринети њиховој стабилизацији. С обзиром на то да последњих 15 година, бар колико ја знам, нисмо имали ситуацију да су наше војне и цивилне службе пресекле шпијунску активност страних обавештајних служби, као бивши припадник службе ово хапшење доживљавам охрабрујуће ако оно наговештава опредељење наших служби безбедности да се коначно баве оним због чега постоје», сматра Стојановић.

 

 

Истиче да је основна делатност служби безбедности сузбијање обавештајне и друге субверзивне активности усмерене на рушење поретка Републике Србије, откривање и пресецање терористичке активности, као и пресецање канала организованих криминалних група.

 

«Ако је хапшење бившег припадника војске Републике Српске Крајине наговештај тога, онда ме то радује, али уколико је оно усмерено на маркетиншке и друге дневнополитичке сврхе, онда је то лош потез», сматра бивши директор ВБА.

 

 

О ухапшеном се зна само оно што преносе медији, јер нико од надлежних није износио детаље случаја. Уколико је тачно да је реч о бившем припаднику Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске који никада није био припадник Војске Србије, онда он, сматра Стојановић, није био у позицији да ода неке кључне војне или друге тајне податке.

 

„По свом статусу он није могао да дође до неких података које представљају војну или државну тајну већ је до неких сазнања долазио у разговорима и контактима са појединим припадницима војске или других институција. У истрази треба расветлити цео ланац, јер он то није сам чинио. Зато је неопходно утврдити зашто је он то чинио, који су све подаци уступљени, ко су му били помагачи, посредници, везе… овде није реч о индивидуалном хапшењу једног лица већ о откривању целе мреже која је била са њим”, истиче Стојановић.

 

Опште је познато, наводи он, да су особе које живе на територији Србије, а пореклом су из Републике Српске Крајине и Републике Српске, изложене активностима и насртајима хрватске обавештајне службе с обзиром на то да путују ради обиласка свог имања и решавања статусних питања.

 

„Ти људи погодни су за врбовање од стране хрватске обавештајне службе. Јавна је тајна да добар део њих пролази кроз информативне разговоре, кроз уцене и претње како би радили за хрватске обавештајне службе. Неки не пристају на то, други су уцењени. Овај припадник војске Републике Српске вероватно је уцењен неким доказима који су му предочили док је био командант бригаде на ратиштима на просторима Републике Српске и Републике Српске Крајине”, истиче Стојановић.

 

Сматра да иза активности хрватске обавештајне службе на Балкану редовно стоји активност немачке обавештајне службе.

 

„Хрватска обавештајна служба одрађује на Балкану добар део послова за рачун немачке обавештајне службе. У многим случајевима на којима су у прошлости службе безбедности радиле виделе су директну везу између хрватске и немачке обавештајне службе, макар кад је била у питању активност према Републици Србији”, напомиње некадашњи први човек ВБА.

 

Стојановић подсећа да службе безбедности морају да штите виталне државне и националне интересе и да не смеју бити у функцији дневно политичких догађања.

 

 

 

 

 

Извор

Тагови: ; ; ; ;