Пише Владимир Петровић

Церске новине

 

Сигурно једна од најпознатијих руских песама је „Каћуша“.

 

Ипак, иако су скоро сваком Србину познати њена мелодија и текст, ретко ко зна шта је она у ствари и како је настала. Најчешће се повезује са вишецевним ракетним лансерима Црвене армије, а неки чак мисле да песма говори о овом оружју.

 

Истина је на сасвим другој страни. „Каћуша“ је заправо дирљива љубавна песма и родољубиви израз руске душе у исто време.

 

maxresdefault-1

 

Песма је настала 1938. године, а компоновао ју је Матвеј Влантер. Текст је написао Михаил Исаковски. Први пут ју је отпевала чувена руска певачица Лидија Русланова.

 

Песма је постала изузетно популарна током Другог светског рата, поставши не само хит, већ друштвени феномен. У тешком ратном времену већина људи песму није схватала као причу о јунаку који се бори на далеком фронту, већ о девојци чија љубав надилази све препреке, али у исто време из свег срца воли своју земљу.

 

По записима историчар,а руски војници су се током крвавих борби често храбрили певањем ове песме у којој се садржала суштина њихове борбе. Каћуша је у ствари деминутив надимка Катја, који долази од руског женског имена Екатерина.

 

Постоји неколико теорија ко је девојка Каћуша. Највероватније је то била велика љубав аутора текста песме.

 

Најубојитије оружје Црвене армије је заправо названо по овој песми.

 

Приликом првог извођења, песме је отпевана три пута на бис.

 

У селу Глотовка у Русији, у родном селу аутора текста песме Михала Исаковског,  постоји јединствени музеј „Каћуша“.

 

У свету постоји неколико верзија ове песме. Она је у Италији „Катарина“, а у Израелу „Каћа“.

 

У ориганалној верзији песме постоји још једна строфа која се веома ретко изводи. Наиме, током Другог светског рата је песми додата строфа у којој се велича руско јунаштво, али је та строфа после рата избачена.

 

Мелодија песме је веома слична опери „Мавра“ Игора Стравинског.

 

Ката и Лола

 

Тагови: ;