Последњих неколико година Вашингон није у стању да одлучи какав значај за њега има Русија и како са њом градити односе, пише оценио је New York Times, додајући да је дошло време да се коначно процени да ли је Русија за САД опаснији противник од Кине и да, коначно, у складу са том проценом коригује властиту политику.

 

putin-3118gzzgtprkzaaqiexxxc

 

„Некада је Русија имала прилично јасно место у америчкој унутрашњој политици. Они који су нагињали десним политичким погледима, што су били деснији утолико су се више бојали „Ивана и његове словенске покварености“, а они који су били на левом крилу, што су били левље то су били склонији да црвену опасност сматрају обичним страшилом. Али, та времена су прошла“, даје своје виђење ситуације колумниста New York Times Рос Даутат.

 

„У Републиканској партији се за протеклих петнаест година прво појавио Председник који је тврдио да је успоставио „душевне односе“ са Владимиром Путином, а потом су њена два узастопна председничка кандидата била крајње ратоборна према Русији. Сада републиканци у Доналду Трампу имају кандидата који је усхићен Путином. А демократе су се подједнако изругивале на рачун Џорџа Буша због његовог наивног односа према Путину и става републиканског председничког кандидата Ромнија који је Русију назвао геополитичким противником САД број један. Демократе инсистирају на теорији да је Трамп агент руског утицаја у САД, као да су ту теорију прочитале у неком периодичном издању десне оријентације из 1955 године“, оштар је Даутат.

 

New York Times упозорава да овај хаос одражава претеривања у свести представника обе главне америчке партије.

 

„За сада је апсолутно нејасно какви су наши реални национални интереси у односима са Русијом. Корен проблема је и у томе што ни САД ни Русија не могу да се прецизно одреде какве тачно државе желе да буду. Вашингтон се у време хладног рата бавио одржавањем статуса кво, обуздавањем и помагањем лошим играчима из страха да се не појави неко још гори. А у Москви су седели ревизионисти који су плсирали идеју социјалистичке револуције од Хаване до Ханоја“, пише колумниста, додајући да су две стране у међувремену замениле улоге. Наиме, САД су почеле да  проповедају веру у демократију, а Русија је почела да стаје на страну јаких лидера.

 

Колумниста је поменуо и дестабилизујуће кораке које спроводи Русија у вези Крима, Украине и тајни рат против суседа и Влада западних земаља, тврдећи да је због свега тога све теже Москву доживљавати друкчије осим као противника.

 

Он сматра и да се догађаји овако развијају на Блиском Истоку због пропале америчке стратегије и да све очитије показују ограниченост приступа који односе између Русије и САД види искључиво као нови хладни рат. Јер, на Блиском Истоку се не ради о заустављању било какве руске експанзије, већ о борби против ширења исламског тероризма и о успостављању бар неког поретка. Због тога је неопходно сарађивати са Русијом.

 

„Русија данас несумњиво оставља утисак много опаснијег геополитичког противника него пре четири године. Али, то не значи да је опаснија од Ал Каиде и «исламске државе» или да је моћнија од много богатије и силније Кине која је донекле ауторитарна. Ако садашњи догађаји доведу до новог хладног рата, САД ће морати да преиспитају своју политику на Блиском Истоку и у Азији. Ако се Пекинг на крају покаже за Вашингтон важнијим противником него Москва, а амбиције и могућности Кине премаше способност Путина да игра дрско, имајући у рукама слабије карте, тада ће САД вероватно морати да портажи пут којим би стигла до опрезне сарадње са Русијом“, пише Рос Даутат, при том не дајући својим читаоцима одговор на просто питање — Због чега би Путин и Русија стали на њихову страну у случају сукоба са Кином?

 

Ката

Тагови: ; ; ;