У Турској се, након неуспелог државног удара 16 јула 2016, наставља чистка уз подршку акумулираног антиамеричког расположења. А то расположење се појачава свакога дана све више. Вашингтон постаје прави непријатељ за актуелно турско руководство, као и за цео народ.

 

Након пуча, турски Председник Реџеп Тајип Ердоган је постао напрасно искрен и преко државних медија је оптужио САД за подршку организаторима побуне. Са тим оптужбама је турски лидер наставио и наредних неколико дана, понављајући да САД стоје иза целог догађаја. О новцу који је CIA дала за организовање дешавања у Турској су писали и најозбиљнији турски листови.

 

1a

 

Али, сада турска обавештајна служба има много више података него у првим данима после државног удара. На пример, познато им је име америчког специјалца који је стајао иза организације крвавог сценарија смене турског лидера, током кога је убијено неколико десетина обичних грађана.

 

Због чега је дошло до забадања «ножа у леђа» НАТО савезнику, на кога су САД увек могле да се ослоне, у Турској не знају. Једино могуће објашњење за поступак Американаца је да они воде неку своју игру на Блиском истоку у коме Турска не би била савезник. А зарад неког свог плана, они су спремни да жртвују и савезнике, укључујући Председника Турске.

 

Турски листови су пре неколико дана објавили списак имена америчких обавештајних кадрова који су укључени у пуч у Турској. Тако су, према новинама Aksam, амерички експерти стигли у земљу уочи самог догађаја, од 13 до 15 јула, и директно су координирали акцију побуњеника. Један од њихових задатака је била информациона подршка и покривање пуча у западним публикацијама и локалним медијима под контролом присталица државног удара. Како пише онлине издање «Цариград», постоје докази о умешаности великог броја запослених у CIA који су званично у Турској у склопу дипломатског представништва САД.

 

На списку су прилично добро позната имена. Ови људи су били у Турској и раније а и у моменту пуча. База им је била, према турским изворима, острво Бјукада у близини Истанбула. Сви они су хитно напустили земљу чим су сазнали да државни удар није успео и да је почело хапшење побуњеника.

 

На листи оних који су припремили и надзирали удар су:

 

Грахам Фулер, бивши званичник CIA, који је двадесет година радио на Блиском истоку. Он је био одговоран за подршку Гуленовим присталицама. Гулен је проповедник који је, уз Фулерову подршку, побегао пре неколико година из Турске и успео да добије стални боравак у САД. Тада су личне гаранције за њега дала три CIA оперативца, међу којима је био и Фулер. О томе детаљно пише Вилиам Енгдал у својој књизи «Свети ратови западног света». По његовим речима, Грејем Фулер није био обичан обавештајни официр, већ је годинама активно укључен у координацију активности муџахедина и других организација политичког ислама.

 

Он је био тај који је предложио коришћење «Муслиманског братства» и сличних исламистичких група као средство америчке спољне политике. Грејем Фулер је 1982 године изабран за обавештајног официра који је у CIA задужен за Блиски Исток и Јужну Азију. Тада је и Турска запала у његову зону одговорности. 1986 године је постао потпредседник Националног савета за обавештавање при CIA, а 1988 године, када се рат са муџахединима у Авганистану ближио крају, Фулер се формално повукао у аналитички центар RAND који је тесно повезан са Пентагоном и CIA . Ту је помагао око развоја стратегије за стварање и коришћење Гуленовог покрета као геополитичке силе за продор у земље бившег Совјетског Савеза у Централној Азији.

 

«Године искуства у RAND је Фулер посветио проучавању исламског фундаментализма у Турској, Судану, Авганистану, Пакистану и Алжиру. Разматрао је питања опстанка Ирака и писао о постсовјетској новој геополитици у централној Азији, где је Гулен направио своју базу, школе и медресе“, пише Вилиам Енгдал у својој књизи.

 

Хенри Барки је један од лидера турског огранка CIA од раније. Члан је америчког Стејт департмента за политичко планирање на Блиском Истоку. Познат је од раније по својим чланцима против турске државе.

 

Хелен Лајпсон је помоћница начелника америчког Савета за националну безбедност и бивша потпредседница Националног савета за обавештајне послове при CIA .

 

Силвија Териаки је политички аналитичар задужена за Израел, Палестину и Јерменију.

 

Ахмед Морси је експерт у фонду Карнеги и кустос у Египту и Ирану.
Ели Геранмајер је радница у Одељењу за спољне односе Европског савета, задужена за Иран и Саудијску Арабију.

 

Месуд Карохаил је аналитичар на Блиском истоку и експерт низа међународних невладиних организација.

 

Марва Дауди је ванредни професор Центра за арапске студије Универзитета у Џорџтауну. Аутор је књиге «Раскол између Сирије, Турске и Ирака» и аутор бројних публикација о «зверствима» сиријског руководства.

 

Самир Сумајдаје је бивши амерички амбасадор у Ираку који је својевремено био опозиција Садаму Хусеину.

 

Али Ваез је један од руководилаца центра Вудро Вилсон.

 

Сада је потпуно јасно у коју сврху су Американци припремали Гулена много пре краја новембра 2015 године. Још 2013 је CIA упорно захтевала да САД одобри политички азил Гулену, најпознатијем исламском теологу и идеологу у Турској. Он је био врло близак Реџепу Ердогану, чак су радили заједно, а свој социјални покрет «Хизмет» је Гулен и направио уз Ердоганову помоћ и подршку. Али су их догађаји из лета 2013 године раздвојили. Гулен је био приморан да побегне у САД, али су у Турској остале многе његове присталице и следбеници. Под његовом контролом је био велики део турских медија и високи војни званичници, нарочито у турском ваздухопловству и обавештајној служби. На њих су утицали Американци, ослањајући се на њихову везаност за Гулена. Сем тога, самој CIA није стало до проповедникових уверења и ставова. Они су га само грубо искористили, као и његовог политичког противника Ердогана, у својој великој игри.

 

Након неуспелог пуча се Американци, наравно, неће смирити. Они ће дефинитивно смислити нешто слично. И можда нису случајне експлозије и крвави терористички напади у градовима и селима у пограничним регионима Турске где су, у близини сиријске територије, дубоко укопани терористи „исламске државе“. Постоје и докази да терористи ИГИЛ планирају нападе на ноћне клубове у одмаралиштима Анталије.

 

Сада је пред Американцима изазов да створе тензије у Турској, да би у земљу могли поново да пошаљу тим стручњака које ће предводити Грахам Фулер. Уз то, они се могу појавити у било којој другој земљи у којој CIA има посебан интерес.

 

Али, турске специјалне службе су сада у стању да идентификују део CIA који је, уз догађаје у Турској, учествовао и у такозваном «арапском пролећу» у Тунису, Египту, Јемену и Либији.

 

Ката

Тагови: ; ; ; ;