Свједок сам свих парламентарних избора од увођења демократије у Црној Гори. Могао бих написати посебан трактат о овом друштвеном уређењу са критичке стране, али то неће бити тема овог текста.

 

foto-youtube-df-mi-ili-on

 

Пише: Војислав Мистовић, дописник Новинског фронта

 

Углавном, слагали се ми или не, на дјелу је демократија по моделу западних креатора стварности и њихових домаћих послушника. Излазити или не излазити на октобарске изборе у Црној Гори је слободна воља сваког човјека, и не бих се мјешао у тај избор.

 

Црна Гора је на свом трновитом путу имала јединствену шансу 1996. године када је коалиција „Народна слога“ избила једини адут тада монолитне Демократске партије социјалиста — подјеле. Да су ти избори били покрадени свједочи излагање Предрага Булатовића у црногорској скупштини (тек након цијепања ДПС-а на два дијела) да је заправо Народна слога освојила 130.000 гласова, а ДПС око 70 000. Међутим, званични резултати су били обрнути. Нико се тада није узбудио због те чињенице, а Црна Гора је  изгубила јединствену прилику да се коначно демонтира систем који је владао Црном Гором од 1945. године, и који је становништво ове земље трагично подијелио на Црногорце и Србе.

 

Ова предизборна кампања нам доноси једну освјежавајућу и добро смишљену кампању Демократског фронта који једини, реално, има снаге да демонтира овај катастрофални режим. Слободно се може рећи да је кампања одлична, што се да примјетити и по нервози владајућих кругова. Питка, лијепа, пуна младости и добре енергије. Оно што поручује Фронт стоји на трагу сваког здраворазумског човјека — Медојевић отворено прича о пљачкашком западном капитализму, Кнежевић обећава повлачење признања Косова и укидања санкција Русији, сви се слажу да поштени референдум треба ријешити питање уласка Црне Горе у НАТО пакт. Реално, ове поруке могу помирити националне Црногорце и Србе, тј. већинско становништво у Црној Гори.

 

Са друге стране ДПС и њени сателити су почели кампању катастрофално, и опет наново траже „вјештице и здухаче“. Уморном и гладном народу сервирају приче о „великосрпској“ и „руској“ аждахи која ће прогутати неовисност ове балканске колоније. Ни једном ријечју нису споменули промоције „Велике Албаније“ у Тузима, или акцију покрета „Самоопредјељење“ који је поставио таблу  тзв. „Републике Косово“ дубоко у територији Црне Горе. Да споменемо и „хрватско срце за Црну Гору“ Хрватску грађанску иницијативу чији члан др Јосип Печарић отворено прича да је Бока Которска хрватска повијесна територија, који се залаже да се у Хрватској војсци врати поздрав „За дом спремни“, те је аутор небулозних књига које доказују српску „геноцидност“. И ко је онда овдје луд?

 

Оваква кампања ДПС-а више не пролази ни на Цетињу, а камоли у другим крајевима Црне Горе. Људи су уморни од једне те исте политичке матрице коју сервира владајући клан и то се осјећа међу простим народом.

 

Да је режим спреман на све (али то смо видјели небројено пута) показује и број тзв. „српских“ партија и странака које излазе на изборе. Њихов циљ је јасан, узети што већи број гласова опозицији коју реално у Црној Гори представља једино Демократски фронт.

 

Најпогубнија партија за Црну Гору СНП је коначно дошла онамо гдје јој је мјесто, са ДЕМОС-ом и Жарком Ракчевићем. Подсјетимо пучанство да је та партија продала референдум о неовисности, прво катастрофалном кампањом, а друго признањем тог лажног референдума. Сада је, ваљда, свима јасно да је то партија суверенистичке оријентације која је под маском „српских националних интереса“ увијек издавала те интересе. Нико се из њиховог руководства, почевши од Момира Булатовића па до данас, није изјашњавао национално као Србин, већ као Црногорац. Ваљда ће једном  српски национални корпус схватити „шарену лажу“ коју им је СНП као десно крило ДПС-а продавао све ове године.

 

Интимно сам поборник „новог народног договора“ који би искључио све партије и окупио оно најбоље што Црна Гора има како би је извукли из овог понора. Но, то се неће десити и морамо играти по правилима западне демократије. Ако већ морамо играти по њиховим правилима, онда је, макар, јасно да се ова шанса не смије пропустити.

 

Посебна тежина пада на ДФ који по окончању избора (који ће несумњиво бити штеловани) мора извести народ на улицу и на најмањи доказ крађе избора, и једном прекинути ову паклену владавину ДПС-а.

 

Не желимо НАТО војнике на нашој територији, не желимо непријатељски став према Србији и Русији, не желимо наставак пљачке наше ђедовине, не желимо агресивно наметање мањинске педерске идеологије нашој дјеци, не желимо крвожедну мржњу коју пласирају дукљански идеолози. По мом дубоком увјерењу ови ставови могу ујединити православне Црногорце и Србе, а и све мањине које сигурно не стоје на трагу мржње, подијела и сулуде реторике Мила Ђукановића, Дарка Пајовића и сличних. Вријеме је да се Црна Гора пробуди, јер „племе моје сном мртвијем спава“ већ дуги, дуги низ година.

Тагови: ; ; ;