На дан боравка председника Републике Српске Милорада Додика у Москви, где је састао са руским председником Владимиром Путином и три дана уочи одржавања референдума о Дану Реублике, светски медији пишу о интересима Русије у БиХ, као и да званична Москва једина подржава изјашњавање грађана Републике Српске у неђељу, 25. септембра.

 

dodik

 

Ројтерс наводи да ће се тај «аутономни српски ентитет у БиХ» у недељу супротставити највишим правосудним институцијама у БиХ тако што ће одржати референдум, на којем ће се изјаснити о томе да 9. јануар остане национални празник, али и да ће то на неки начин бити и утирање пута «сепаратистичким намерама» које у Републици Српској постоје од 1990.

 

Подсећа се да је Уставни суд у Сарајеву у два наврата одлучио да забрани одржавање референдума о Дану Републике зато што се тај датум поклапа са православним хришћаним празником, те се, како наводи британска агенција, на тај начин дискриминишу Бошњаци и Хрвати, који живе у том ентитету БиХ.

 

Подсећа се да је 9. јануар дан када су 1992. босански Срби, након распада бивше СФРЈ прогласили своју Реублику.

 

Ројтерс тврди да многи верују да организовањем референдума и неодустајањем од његовог одржавања Додик заправо пркоси с циљем да укаже на слабости заједничких државних институција у Сарајеву, као и да ће се на тај начин припремити терен за гласање о сецесији.

 

«Сједињене Државе, које су 1995. посредовале у преговарању о успостављању Дејтонског мировног споразума, као и српски премијер Александар Вучић упозорили су тим поводом на ризик од обнављања нестабилности у региону Балкана. Одржавању референдума се противи и Европска унија, а једини који га подржава је руски председник Путин, иначе, традиционални савезник босанских Срба», пише британска агенција.

 

Ројтерс напомиње да је Путин три дана уочи референдума позвао Додика у Москву на консултације. Амбасада САД у Сарајеву упозорила је да је одржавање референдума у супротности са судским одлукама и представља, како се наводи, претњу владавини права, а тиме и опасност по стабилност, сигурност и просперитет Босне.

 

И амбасадори чланови Савјета за имплементацију мира у БиХ (ПИЦ), са изузетком амбасадора Русије, позвали су Српску да откаже референдум, не прецизирајући притом посљедице. Европска унија сматра да је етичка избалансираност у БиХ од суштинског значаја за мир у ргиону и предуслов за њено коначно чланство у ЕУ.

 

Њемачки Дојче веле се такође данас бави ситуацијом у БиХ, уз напомену да су односи и Русије и Босне и Херцеговине до сада били без проблема у политичком и економском смислу.

 

«Многи ће међутим рећи да је то производ добрих односа званичне Москве с Републиком Српском, на шта се позивају власти у том ентитету», пише портал ДВ.

 

Русија се, истиче се, није прикључила осталим земљама унутар Савјета за имплементацију мира када је реч о осуди референдума. Многи верују да је посета Додика Русији управо на трагу референдума у Републици Српској, те да је тај састанак раније договорен. Многи аналитичари и даље верују да ће управо Додикова посета Русији бити у вези с тим питањем. Неспорно је, сматрају, да Русија има геополитичке циљеве на Балкану, али је питање да ли ће ти интереси бити изнад добрих односа с Републиком Српском.

 

„У данашње време нема небитних политичких партнера, па то можемо рећи и за БиХ. Русија има интерес према БиХ јер је она геополитички занимљиво чвориште. Занимљиво је САД, Европи, па зашто не би била и Русији. Гледајући етно-национално, могло би се рећи да је руска политика према БиХ много више фокусирана на Републику Српску. Међутим, имајући у виду односе у БиХ и њену структуру и међународне стандарде, и званична Москва би морала да има у виду ту чињеницу и да своју политику развија према БиХ“, каже за ДВ новинар и аналитичар Зекеријах Смајић.

 

У политици нема пријатеља, подсећа професор на Филозофском факултету у Бањалуци Миодраг Живановић. Односи између БиХ и Русије, односно Русије и Републике Српске, првенствено су ствар интереса, каже Живановић.

 

„Ми смо толико мали, јадни и никакви, да немамо шта да тражимо с тим великим силама. Ретко ћемо ми бити неком интересантни. Ми прогањамо њих, а не они нас. Једноставно, ја мислим да нисмо у фокусу интересовања. Не само ми, већ комплетан Балкан“, навео је он за ДВ.

 

А да интересовање ипак постоји види се у руском капиталу у БиХ. Ту је првенствено нафтни сектор у Броду, где су Руси дошли још 2007. куповином нафтног сектора у том ентитету. С друге стране, не треба одбацити ни присуство руског гиганта Гаспрома, као и мрежу банака у целој БиХ.

 

„Фактичко стање заправо показује да Москва води пожељну политику према БиХ. Ако погледате нафтни сектор, виђећете да је концентрација пумпи Гаспрома највећа у и око Сарајева, а не у Бањалуци. Исто тако, ако се погледа банкарски сектор, видећете да је централа руске банке за подручје БиХ у центру Сарајева, а не у Бањалуци, итд. У тој анализи може да се закључи како су пренаглашене интенције и тврдње да је Москва усмјерена само према Бањалуци. Наравно, то је резултат посета Додика Москви, док с друге стране представници државе на неки начин игноришу Москву, што је недопустиво“, каже Смајић.

 

У Босни и Херцеговини тренутно бораве и руски инспектори који контролишу квалитет меса и млечних производа, након што су неколико седмица раније утврдили низ неправилности када је реч о воћу и поврћу: од непостојања адекватних печата на цертификатима, па до неквалитетних лабораторија за откривање штетних организама за воће и поврће. Да ли ће слично бити и у случају меса и млека, знаће се за неколико дана с обзиром на то да ветеринари из Русије проверавају да ли роба животињског порекла из БиХ заслужује да се нађе на њиховом тржишту.

 

«Због свега тога, дио јавности сматра да ће управо та ситуација, у којој је угрожен извоз пољопривредних производа из БиХ у Русију, бити једна од главних тема састанка Додика и Путина», пише ДВ.

 

Независне Новине

Тагови: ; ;