Још у «Надреалистима» др Неле Карајлић је са својом сарајевском рајом предвидео распад Југославије, рат у Босни и Херцеговини, крах Европске уније, странце који нас прво посвађају, па мире, да би нас, на крају, окупирали.

 

03-nele-karajlic-3_620x0

 

Зато смо са овим рокером, писцем, легендом телевизије, Сарајлијом и Београђанином, разговарали баш сада, када усијане главе на Балкану поново звецкају оружјем и када се све чешће и по кафанама чује питање које смо и њему прво поставили:

 

* Неле, хоће ли бити рата?

 

— Не верујем. Они који подмећу пламенове рата сада имају преча посла.

 

* Шта се то онда дешава сада међу «Сложном браћом»? Откуд поново толики изливи мржње?

 

— Кажу да су емоције најјаче између оних који су блиски. То правило важи и међу народима. И они се некад воле, а некад мрзе. Осећања је тешко објаснити, зато и јесу непредвидива. У овом моменту међу балканским народима влада мржња. Али, колико видим, та мржња се креће само у једном смеру. Према Србима. Нисам осетио да у Србији неко придаје толику важност Хрватима или Бошњацима. Тек понеки залутали актер из деведесетих. Једноставно, Србима Хрвати и Бошњаци нису више интересантни. Отуда, за разлику од Хрватске и Босне, овде се избори не добијају мржњом према бившој браћи.

 

03-nele-karajlic2

 

* Зашто онда, слично као и почетком деведесетих, међународна заједница апелује на све стране западног Балкана да смире страсти? Поново глуме плаве шлемове?

 

— То ми је заиста комично јер једна страна ни реч није проговорила, а она друга је употребила сав расположиви арсенал увреда, укључујући претњу ратом. Опет, ако човек хоће непристрасно да схвати усуд балканских народа, закључиће да они тешко могу да живе у истој државној заједници, али кад су одвојени, они су беспомоћни, сиромашни, опљачкани и без икаквог ауторитета.

 

* Рекли сте да је референдум у Републици Српској — борба за слободу. Да ли је у овом тренутку било мудро улазити у ту борбу? Какве ће бити последице? Може ли опстати РС?

 

— Република Српска је једина политичка форма која Србима у Босни и Херцеговини гарантује опстанак на тлу на коме живе вековима. Тога су свесни сви, и они Срби који гаје наклоност према Бошњацима и Хрватима, али и они који мисле да их без Српске чека само Јасеновац. Отуда је референдум прошао успешно.

 

* Какве ће бити последице тог новог историјског изјашњавања грађана? Прети ли напад на сами осптанак РС?

 

— Успех референдума гарантује опстанак Српске. Али, историја крије нова изненађења већ на следећој кривини. Као и на свим неуралгичним деловима на планети, тако ни овде нема «коначног решења». И боље да је тако! Знамо како су пролазили они којима је «коначно решење» био крајњи циљ.

 

* Да ли вам је жао што као Србин, а сада Београђанин из БиХ, нисте имали право да гласате на референдуму?

 

— Наравно да ми је жао, али, рачунам, они то могу да заврше и без мене. Осим тога, не осећам ја потребу за Српском зато што сам Србин, а, право да ти кажем, и нисам неки Србин, већ због силне неправде која је учињена овом народу, а коју сам осетио на сопственој кожи. Исправком те неправде добиће сви. И ми, али и они који су нам је учинили. Пут ка међусобном поверењу и јесте пут исправљања неправди… То, међутим, не може учинити ни «међународна заједница», ни Хашки трибунал, нити ико ван овога тла. То можемо учинити само ми којима је ова земља кућа у којој живимо.

 

* Ако не верујете да смо великим силама опет интересантни за неки нови рат, шта им је онда крајњи циљ? Зар нисмо сви у региону довољно осиромашени, распродати, окупирани, преварени?

 

— Као што рекох, не верујем да смо им ми више на тапету. Имају преча посла. Али, хајмо, корак даље. Све сам ближе мишљењу да је Југославију разорио мистер Профит, као надбиће и главни покретач ратних процеса у времену у којем живимо. Замислимо да је Југославија била застарела руинирана фабрика пуна губитака и крезубих радника. Мистер Профит проблему прилази крајње прагматично. Израчунава шта му је најјефтиније урадити са том фабриком. А сваки бизнисмен ће вам рећи исто. Растурити је, развалити, сравнити са земљом, па на њеном месту направити шест малих фабричица под својом контролом. То размишљање је било основни мотив свима који су учествовали у разарању Југославије, од Европе до Америке. Наравно, фабрику је било лако разорити јер су радници који су је направили били бесни једни на друге и пуни једа. Али и да нису, нашао би се неко ко би то урадио уместо њих.

 

* Прелама ли се ова светска утакмица између Русије и евроатлантског блока и преко Србије? Хоћемо ли успети да останемо неутрални гледаоци на трибинама?

 

— У озбиљним сукобима тешко да можеш да останеш неутралан. Нарочито не ми, преко чијих кровова обично лете прве ракете. То је као да очекујеш да земљотрес од 10 степени Рихтера све сравни са земљом осим твоје куће. Може, али ако ти се кућа зове Швајцарска. Али, ми нисмо Швајцарска. Ми нисмо своју кућу направили на Алпима, већ насред пута. Није нека безбедна локација, али је наша и морамо је бранити. Попут кућа на неком вулканском острву и наше су се рушиле, али смо их, полако, поново градили. Можемо само да се надамо да до те утакмице «на највишем нивоу» неће доћи. А да ли ће доћи, не знам. Одговор на то питање не знају ни они којима је то посао.

 

* Чини ли вам се да је дошло до парадоксалног велеобрта, реалност је постала надреална, а телевизија прерасла у ријалити?

 

— Ушли смо у последњу фазу Ворхоловог пророчанства да ће сваки човек на овој планети бити пет минута популаран. Међутим, ти који су из анонимности ускочили у жижу јавности преко агресивних телевизијских ријалитија користећи најниже људске потребе и не желе да ту позицију напусте и да се врате у анонимност. Време таблоида кроз које пролазимо иде им наруку. Мистер Профит, који нам је разбио земљу у парампарчад, сад нам разбија мозак и осећања, гура нас у моралну провалију правећи од криминалаца хероје, од жена лаког морала светице, а од отужне и трагичне лажи — уметност.

 

* За кога навијате — Трампа или Хилари? Шта би било боље по нас?

 

— За нас је свеједно ко ће да добије, али ја навијам за Трампа. Кад је бал, нек је маскенбал.

 

ЛЕШИНАРИ НАД СРПСКИМ ФУДБАЛОМ

 

* ИДЕТЕ ли на стадион? Како вам изгледа стање у домаћем фудбалу и у вашем Партизану?

 

— Изгубио сам сваку вољу за нашим фудбалом. Није било снаге, а ни воље, да се ствар из корена промени. Уместо да дође до структуралних промена, до нових статута, начела, правила, све је остало исто, понашамо се као да смо међу десет најјачих репрезентација на свету. И међу клубовима опште расуло. Дерби је занимљивији на улицама него на терену. Првак наше земље више није у стању да се у квалификацијама за Европу дочепа августа. Већ је крајем јула испао из трке. Губимо од неких потпуно нових географских појмова, Катар, Лудогорец, Борисов. Једноставно, наш фудбал лежи као мртво тело у прашини, а око њега лети покоји лешинар не би ли откинуо комад меса који још није угњилио.

РАСКРСТИО САМ СА САРАЈЕВОМ

 

* ЈЕСТЕ ли књигом «Фајронт у Сарајеву» дефинитивно раскрстили са тим градом?

 

— Раскрстио сам и пре «Фајронта». Са «Фајронтом» сам само желео да негде остане забележено какво је чудо био тај град. И данас ће Сарајево имати писце као што је имало и некада, само се бојим да неће имати о чему да пишу

 

ПРИКАЗАЋУ ДРУГАЧИЈЕГ ТЕСЛУ

 

* ЗА разлику од Стивена Спилберга који се још није одважио да сними филм о Тесли, ви припремате музичко-сценски спектакл. Откуд Тесла као инспирација? Хоће ли и у том пројекту бити вашег хумора?

 

— Тесла је свима велика инспирација. Мислим да сам у малој предности у односу на Спилберга јер јако добро познајем лички менталитет, његову упорност, пожртвованост, тврдоглавост. Ја Теслу приказујем мало другачије од онога што смо о њему гледали у ранијим делима. Читајући његова сећања, препознао сам га као радозналог и духовитог човека, снажног темперамента, спремног на свакакве враголије. Он је био једна врста шоумена, човек који је продавао своје патенте тако што је клијентелу окупљао у својој лабораторији и правио им програм да би схватили шта је он то направио. Највећи шоу је направио на светској изложби у Чикагу. То данас ни «Пинк Флојд» није у стању да направи. Е, таквог Теслу ћете упознати у нашој представи.

 

* Кад ће бити пред публиком?

 

— Припремамо четири велика наступа. Први је у Новом Саду 19. новембра у Српском народном позоришту, које нам је уједно и копродуцент на овом пројекту, затим, у Сава центру у Београду 18. децембра, а касније у Бањалуци и Грачаници. После тога «ФБИ досије Тесла», како је пун назив овог спектакла, креће у редовни програм.

 

 

НОВОСТИ

Тагови: