Одлуком скупштине града, а на иницијативу СНП-а, једна улица на Врачару од данас носи назив руског царског архитекте Николаја Краснова. Београд се на тај начин  одужио руском архитекти који је пројектовао нека од најлепших здања у нашем главном граду.

 

14569056_1416607505034606_2061398225_n

 

Nиколај Петрович Краснов  је био један од најзначајнијих архитеката који је својим стваралаштвом, како у области архитектуре и урбанизма, тако и у области ентеријера  и примењене уметности оставио значајан траг не само  у Београду, већ и широм Србије.

 

Градоначелник Београда Синиша Мали и шеф Департмана за спољнекономске и међународне односе Москве Сергеј Черјомин открили су спомен-плочу Николају Краснову у улици која од данас носи име тог истакнутог руског архитекте

14555582_1416607861701237_1013725898_n

Черјомин је рекао да је Краснов архитектонски преобратио диван град у Русији као што је Крим и да таква ремек дела нису могла да остану непримећена, те је у Санкт Петербургу добио звање царског архитекте, а мало касније академика архитектуре.

 

«Краснов је душу и своје стваралашто поклонио Београду», додао је Черјомин.

 

Свечаности откривања спомен плоче присуствовао је и Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин  који је рекао је да је за њега велика радост да присуствује откривању спомен-плоче «истакнутом руско-српском архитекти Николају Краснову».

 

«Ово је сећање на сву белоруску емиграцију, на њих 90.000 које је прихватила Југославија», рекао је Чепурин.

 

14593308_1416608028367887_1462950931_n

 

Спомен-плоча Николају Краснову откривена је у оквиру манифестације «Дани Москве у Београду».

nikolaj-krasnov-3

Нека од дела  Краснова у Београду

Најзначајније објекте подигао је у српској престоници, који и данас својом архитектуром представљају најрепрезентативнији грађевински фонд настао у периоду између два светска рата.

Обнова цркве Ружице на Београдској тврђави 1924. године; две бронзане скулптуре српских ратника, које се налазе испред улаза у цркву, такође су његов рад.

Палата Министарства финансија Краљевине Југославије  зидана је у периоду између 1926. и 1928. године. Зграда Министарства дозидана је спратом 1938. године, а аутор ове у београдској архитектури познате „мајсторске доградње“ био је аутор здања, Николај Краснов. Данас је у згради смештена Влада Републике Србије.

Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода је најмонументалнији и просторно најобухватнији објекат који је Краснов извео на нашим просторима. Данас је у овој палати смештено Министарство иностраних послова Републике Србије.

Зграда Архива Србије у Карнегијевој улици завршена је 1928. године према пројекту Краснова.

Пројекте позоришта Мањеж, односно адаптацију некадашње Кавалеријске јашионице из 1860. године за потребе позоришта, у Улици краља Милана, Краснов је израдио 1927. године. Фасада Мањежа завршена је током 1928-1929. године. Данас Југословенско драмско позориште.

Мост краља Александра I, који је повезао десну и леву обалу Саве, односно Београд и Земун. Пројектовање пилона моста поверено је Николају Краснову, 1931. године.

Николају Краснову се приписује и ауторство репрезентативне четвороспратне стамбено-пословне зграде из 1929. године у Кнез Михаиловој улици број 9

 

Тагови: ; ; ;