Главни кандидати за посланике у црногорском парламенту већ су одређени и воде «предизборну битку».Са једне стране то су чланови владајуће Демократске партије социјалиста на челу са премијером Милом Ђукановићем а са друге опозиционе коалиције «Демократски фронт» и «Кључ». Једно од главних питање по коме се противници разилазе је- да ли је потребно организовати референдум за улазак Црне Горе у НАТО.

 

marko-milacic

 

У вези с тим међу црногорским политичарима важно је поменути Марка Милачића- професионалног новинара и јавног радника. До јула 2016 године он је водио црногорски «Покрет за неутралност» а онда је основао покрет «Отпор бесперспективности» и прикључио се ДФ-у.

 

Без обзира на то што је Марко млад политичар он заузима значајно место на посланичкој листи ДФ-а и заслужује поверење бирача.

 

У пролеће ове године «Покрет за неутралност» организовао је интернет-референдум по питању уласка Црне Горе у НАТО. Од 17. марта до 1. августа на њему је учествовало 22 538 грађана Црне Горе, 17219 гласало је за неутрални статус (76,4%), 5319 — за чланство у  НАТО-у  (23,6%).

 

Шта је толико посебно било у овом референдуму и може ли се веровати његовим резултатима?

 

На сајту votemontenegro.eu који је формиран због интернет.референдума био је уведен специјални систем провере с коришћењем програма «People»

 

Могли су да гласају само грађани Црне Горе и то старији од 18 година. На тај начин спречена је могућност «варања» и утицање на резултате споља. За цели период гласања систем је одбацио 4231 лица која нису били држављани Црне Горе и који нису имали 18 година.

 

Сама интернет платформа није садржала агитацију и учесницима је предложено да сами одреде свој избор. Проевропска концепција сајта и домен «eu» указивали су на демократске вредности и непристрасно гласање.

 

Са сигурношћу се може рећи да ови резултати референдума показују објективан однос грађана Црне Горе према узласку у НАТО а не фалсификовани резултати које често објављују локални медији.

 

Референдум је постао највеће интернет гласање у модерној историји Црне Горе и нови ефикасни механизам за исказивање  воље становништва, искључујући могућност притисака од стране власти и других заинтересованих страна. Он је добио снажну информациону подршку у земљи и иностранству, а процес гласања и његове резултате су широко покривале новинарске заједнице Србије, Хрватске, Словеније, Италије, Немачке и Пољске.

 

Марко Милачић постао је иноватор који је показао политичку смелост.  У Црној Гори, било је много дискусија на различитим нивоима  о потребама за референдумом. Власти су из разумљивих разлога искључиле могућност спровођења референдума на законодавном нивоу, а масовни митинзи опозиције нису дали резултате. Милачић је нашао алтернативни пут без туче и крвопролића. Међутим реална слика не одговара властима у земљи.

 

Један од кључних момената референдума била је конференција за штампу Марка Милачића 9 јула у Варшави, за новинаре који су пратили самит НАТО-а. По њеном завршетку неколико посланика немачког парламента и представника «левих партија» Италије понудили су Милачићу сарадњу.

 

Подршку «Покрету за неутралност» исказале су многе политичке и јавне личности. Међу присталицама неуласка Црне Горе у НАТО је и амерички политиколог Мајкл Паренти, амерички филозоф и социолог Имануел Волерстин, посланици немачког Бундестага из «Линке» Инге Хегер Александр Ној као и представници других «левих» покрета у Немачкој.

 

Агресивно наметање евроатлантских интеграција од стране Ђукановића само је повећало незадовољство народа у односу на власт. Разлог за то је социјално-економска ситуација која стагнира више од годину дана.

 

Мало је вероватно да ће предстојећи избори решити основне друштвено политичке противуречности међутим сам назив покрета «Отпор бесперспективности» и његово ојачавање редова опозиције нуде наду у позитивне промене.

Тагови: ; ; ;