Руски телеканал Царград оценио је — у емисији „Руски одговор“ чији је аутор и водитељ Андреј Афанасјев — да минули парламентарни избори нису смирили страсти у Црној Гори и да суштински нису ништа решили иако је Мило Ђукановић пожурио да објави своју победу.

 

15008

 

Афанасјев је о могућим даљем развоју ситуације разговарао са директором Руског института стратешких истраживања Леонидом Решетњиковом.

 

Ствар је у томе што је Ђукановић кроз ове изборе прошао уз велику муку, каже Решетњиков. Иако је искористио до краја ресурс власти — није успео да стекне никакву реалну предност. Један-два посланика више — то је премало. Поготово што је користио све системе за фалсификације и махинације. Има ли он сада неку наду? Он рачуна да ће се договорити са партијама националних мањина. То су Албанци и локални муслимани, које зову и „Турцима“, и други.

 

Ђукановић се током свих година на власти држао управо захваљујући мањинама јер га је и досад подржавала највише четвртина или можда трећина словенског становништва, а сви остали су гласали против њега. Захваљујући Албанцима, Хрватима, Турцима и Циганима. Националним мањинама и махинацијама.

 

Сам Ђукановић је професионални махинатор. Почео је као шверцер женских чарапа и цигарета. Док сам служио у обавештајној служби, више пута сам се сретао са западним партнерима. Примера ради, почетком 90-их сам (о Црној Гори) разговарао са представницимаBND. Рекао сам им: „Колеге, како можете да га тако наглашено подржавате, па то је криминалани тип?“ Одговорили су ми: „Да, ми о томе знамо чак знатно више него ви“.

 

Како је говорио Рузвелт: јесте битанга, али је наша битанга. Сви њега знају, његову криминалну прошлост знају пре свега западњаци. Али, он продужава са својим махинацијама и подршком коју добија од националних мањина. Није тачно да он са „мањинцима“ сада покушава да се договори. Он напросто покушава да их купи. Купио је претходно гласове. Чак не својим новцем. Постоји амерички новац — одвојен за то. Можда још неки. Али, све то изазива раздраженост, рекао бих, код већине српског народа.

 

 

Када се Русија, у време Бориса Јељцина, повукла са Балкана — вакуум су попуниле друге силе. Пре свега САД. Оне су тамо успоставиле контролу, оне обезбеђују напредовање својих људи. Отпор је био слаб јер су људи изгубили оријентацију. Подршке није било ниоткуд, а сами нису могли да се супротстављају. Тако су Американци, заједно са својим западним савезницима, практично потпуно ставили те земље под контролу и почели да на положаје постављају своје људе.

 

Те њихове фигуре држе места, а они њима руководе. Тако ствари стоје, а народ је дезоријентисан. Тамо је дошло до смене система, отишао је савезник или пријатељ који се лојално односио према земљи, а дошао је неко други.

 

Наравно, део становништва тих земаља — бивше Југославије и Бугарске — веома је веровао, као и део нашег становништва 90-их година, јако је веровао у западни рај, у амерички рај. Један део ни до данас не може на том плану да се освести. То је помогло случајним људима, који су заборавили шта је савест, да учврсте своју власт и да руководе тим земљама. Данас је тамо већина расположена видљиво антиамерички и против својих влада.

 

 

Царјград / Факти / News Front

 

Тагови: ; ;