Сви народи Балкана имају исту традицију. Они се уједињују када запрети заједнички непријатељ упркос свим разликама међу њима. Свако ко уочи опасност и уједини и помогне људима, може да рачуна на лојалност и подршку народа. Ђукановић није оклевао да то искористи за манипулацију током изборне кампање 2006, 2008 и 2012 године.

 

milo-dukanovic1

 

Ни ови избори нису били изузетак. Наш извор је изнео два могућа сценарија. Оба су имала за циљ да подстакну грађанску одговорност која, по веровању Премијера и његовог тима, треба да се ослони на полицију и специјалне службе као репресивне фактор.

 

Први сценарио је подразумевао претњу споља и односио би се на Албанце и њихов план за реализацију «Велике Албаније». Јер, нико није заборавио да је Запад активно помогао стварање «Косова». Сећање на деведесете није избледело. Након оружаног инцидента на граници Косова и Црне Горе, људи би са радошћу прихватили наметање ванредног стања и одлагање избора.

 

Овај сценарио је могао да прође, мада је морао да буде темељно припремљен. Међутим, постојао је непремостив проблем за тај план. Држави са граничним сукобима није дозвољено да уђе у НАТО.

 

Зато је изабран други пут. У питању је било хапшење двадесет Срба оптужених за покушај државног удара. Они су оптужени за припрему терористичких аката у Подгорици, па чак и отмицу Мила Ђукановића! Није битно што до дана данашњег није пронађен ни један једини доказ. Шта више, уместо да траже доказе, истражни органи су и «постојеће» уништили. Према речима Миливоја Катнића, главног специјалног тужиоца Црне Горе, оружје којим је требало да се изведе терористички напад је заплењено и уништено на територији стране државе.

 

Занимљива коинциденција је да је шесторо затвореника пуштено без обзира на тежину оптужби. Још четрнаесторо људи је и даље у притвору. Потпуно исти број људи је ухапшен током парламентарних избора 2006 године. Једина разлика је у томе су тада били ухапшени Албанци.

 

Неке чињенице указују на то да је «српску претњу» наместио сам Мило Ђукановић. Провокатор по имену Пајо Божовић је регрутован као «завереник». Ђукановић је лично наредио да се обучи стотину «терориста» подељених у четири групе. У ту сврху је Божовић запослио велики број провокатора које је финансирао преко «Прве банке Црне Горе». Банка је исплатила новац неким људима који су платили обманутим Србима. Божовићев листинг (+3816540XXXX) указују на ту чињеницу. Зашто су Срби изабрали да постане жртва провокације? Од познатог референдума о независности Црне Горе, Срби су кључни непријатељи Мила Ђукановића. Они чине нешто мало мање од половине становништва Црне Горе и представљају опозицију плану за чланство земље у НАТО које Премијер жарко жели.

 

Сем тога, било је неопходно да се «именују» одговарајуће вођа завере. Бивши командант српске жандармерије Братислав Дикић је био идеалан за ову улогу. Након што га је позвао бивши колега, он је прешао у Црну Гору како би открио шта се дешава и осујетио могућу провокацију. Евиденција телефонског позива (+3816414XXXX, +3826902XXXX) сведочи о чињеници да је пуч Божовићева измишљотина коју су подржали људи из специјалних служби Црне Горе.

 

Даље су све преузели корумпирани медији који су надували скандал. Поред тога, главни специјални тужилац је активно учествовао у целој причи и искористио Дикића да оптужи Србе да су организовали државни удар, иако без и једног доказа.

 

На овај начин је Ђукановић уплашио становништво и директно утицао на резултате избора. Други сценарио је био делотворан. Невини људи су у затвору на основу измишљених оптужби и на њих се, без сумње, врши притисак да дају доказе који су Милу Ђукановићу потребни.

 

Пошто су ЕУ, НАТО и западне земље прихватиле изборе у Црној Гори, све на крају личи на масовни злочин против Црногораца и људи из Србије.

 

Ката

 

Извор

Тагови: ; ;