О Русима (православнима) и ћутању

 

У једном делу своје књиге «Европа и душа Истока» под називом «Реч и Ћутање«, Валтер Шуберт прелепо објашњава да је Европа (оно што данас сматрамо западном Европом) култура речи, а православни, руски, свет култура ћутања.

 

Цитира Кјеркегора:«Цео свет је данас болестан, сав живот је болестан. Када бих ја био лекар и када би мене питали: шта ти саветујеш? — ја бих одговорио: створи ћутање! Натерати људе да ћуте. Иначе, не може се чути реч Божија. А када га беспокојно прикривају коришћењем звучних средстава, што би га се могло чути и поред шума — то није реч Божија. Зато — створи ћутање!»

 

 

Руска култура, пише даље Шуберт, јесте култура ћутања. Њој је посветио Тјутчев своје стихове «Silentium», који се завршавају афоризмом:«Изречена мисао је лаж».

 

На тој линији — то је поглед на свет који је изражен у «Легенди о Великом Инквизитору» Достојевског (док га Инквизитор вређа и напада, Христов одговор је ћутање и пољубац у уста — апсолутна љубав).

 

Данашњи Европејац, објашњава даље Шуберт, не може то да разуме, јер је лишен такве животворности. Једино Јовановском човеку (православном) будућност се поново открива у томе да последња тајна света није реч која је, могуће, била на почетку, већ ћутљиво, братско целовање љубави.

 

У самом себи живети знај –
У души имаш раскош, сјај
Тајанства, дивних мисли бук;
Заглушиће их спољни хук
И бели дан их потиснути –
Ослушкуј њихов пој – и ћути!

 

 

Фјодор Тјутчев: Silentium

ФБ статус Ненада Узелца

 

 

Тагови: ; ;