Пише Олег Голубовић
fakti.org

 

Позната је реченица Харија Трумана да, ако хоћеш пријатеља у Вашингтону, набави кућног љубимца. Од тада је прошло око 70 година а стање у америчкој престоници, према Паркинсоновом закону, који нико никада није оспорио, а и по ономе што се види, погоршало се до неслућених размера. Постоји Вашингтон и постоји Америка, легло похлепне администрације и интересних група али и земља традиционалних слобода.

 

После дужег времена, очигледно је да се заоштрио сукоб између две опције — опције незаситих банкара, спекулативног капитала, међународних корпорација, корумпиране администрације и свега што представља Вол Стрит, и опције предузимљиве и слободне Америке, онакве какву су је замишљали оснивачи и њихови наследници, који су држали до њених традиционалних вредности и Устава.

 

trampzastava

 

Сукоб је ескалирао на овим изборима, и не само између номинованих кандидата, већ и у самим великим странкама. Обе партије су покушале на све начине да елиминишу аутсајдере који су се залагали за промене. У случају демократе Бернија Сандерса су успели али Трамп је испао тврд орах који ломи зубе. Он је изазвао бес инсајдера и корумпираних мејнстреам медија.

 

ПАЦ-ови (политичко-финансијске групе) на које је указивао Сандерс, претворили су се у ПАЦК-ове (чопоре) вукова, који више не бирају средства како би задржали своје позиције и привилегије.

 

За естаблишмент, окуражен падом комунизма, више није било толико битно ко ће бити председник једине суперсиле. Па се догодило да један управља светом шеткајући се по Белој кући са спуштеним панталонама, други да буде лечени зависник и незналица, трећи афро-африканац на пословима и задацима афро-американца. Следећи у том низу треба да буде жена, која је пар ономе што сада личи на зинулу ципелу. Једини критериј је да више нема критерија, сама патетика.

 

Естаблишмент и даље верује у Фукујамин крај историје и да може да ради шта хоће јер има власт, административни ресурс, новац и корумпиране медије, што указује на пут без повратка.

 

Свет се променио и враћа се својим историјским коренима — Кина Конфучију, пропулзивном чиновништву и изградњи, Русија није више само пијана и лоповска, већ је и самосвојна и конкурентна, Европа је на путу да опет постане континент нација, а не бирократски забран, да не набрајамо.

 

Што се тиче Руса, Кинеза а и неких других, они су се ратосиљали својих брадатих идеолога и послали су Маркса и Енгелса тамо одакле су и дошли на свет. У међувремену су, захваљујући њима, стекли одређени имунитет према ,,неприкосновеним’’ планетарним идеологијама.

 

Шта могу да понуде заговорници краја историје и политичке коректности, која није никакав скуп глобалних вредности и правила, већ тоталитарна идеологија коју проповедају корумпирани медији и овлашћени тумачи на челу са Сорошем и његовим агресивним наказама, које се углавном представљају као жене. Хилари Клинтон? Није богзна каква понуда.

 

Хилари је кандидат оних што продају маглу и непостојећи новац, од њих корумпираних мање радно активних делова друштва, сиромашних мањина и популације која напушта традиционалне вредности.

 

Међутим, суштина њихових нових вредности није у стварању нечег новог, већ у поништавању досадашњих. То је опасна игра која урушава темеље америчког друштва и његов индивидуализам, своди га на бројне колективитете, корумпиране или заплашене.

 

Садашњи избори нису обична демократска трка већ су сукоб две Америке — паразитске и радне, предузимљиве. Ту другу представља Трамп. Трамп је изрекао све оно што Америка више није и шта је постала.

 

Почео је од Вашингтона који се претворио у мочвару, медија који безочно лажу, доминације двојних стандарда, а на крају је устврдио да се избори намештају. Пола државе му верује, а у другој половини многи ће гласати лажљиву Хилари јер се плаше Трампа. Полазе од тога, као и многи у свету, да је боље имати посла са ђаволом кога познајеш него са ђаволом кога не познајеш.

 

Ту је велика заблуда. Трамп је, ако је ђаво, мање-више познат. Он је врло јасан и предвидљив јер се стриктно залаже за америчке интересе, за домаћу привреду, средњу класу, радна места, за рационални изолационизам и уважавање реалности полицентричног света. Национални интереси се лакше препознају од интереса међународних корпорација, финансијске мафије и отуђених бирократа којима је држава само средство. Он је против глобализма и политичке коректности.

 

Глобализам и политичка коректност су нова идеологија чије је практиковање врло непредвидљиво. Њени досадашњи резултати су многобројни, често бескрајни ратови, цивилизацијски сукоби, заоштравање међународних односа. Многи се, па и Трамп, питају да ли то води у нови велики рат. Није искључено. Према томе, може да се догоди да естаблишмент и медији угурају Хилари у Белу кућу, па и коња у Сенат, али које су последице по Америку и остали свет?

 

Америка ће се по други пут после грађанског рата озбиљно поделити. То значи да ће се Републиканска партија или вратити изворном конзервативизму или ће се правити трећа странка. То ће бити крај двопартијског система и почетак великих политичких ломова унутар друштва.

 

Свет неће чекати Америку да се среди и да ли ће да се среди. Руси су се већ сетили да имају атомске бомбе, Кинези ће се сетити ,,тигра од папира’’, исламисти да је Алах много велик, а Европљани да имају својих проблема преко главе. Надајмо се да се то неће догодити. Свету је потребна јака Америка са препознатљивим интересима. То значи релативну стабилност и поновно успостављање правила игре. Игра без правила је опасна игра.

 

Ако су некоме за победу потребни намештени избори и лажљиви медији, тај не може да очекује респектабилну и стабилну власт. Примера је за то много, а примена истих технологија за Бурунди и за Америку није увек пожељна, бар не у овом случају.

 

Можда је Трамп лично непредвидљив, пре свега зато што се није бавио политиком, али политика и идеје за које се он залаже су предвидљиве. У унутрашњој политици то је враћање на изворну демократију и капитализам, а у спољној на осавремењену Монроову доктрину која ће уважавати реалност и напустити улогу јединог полицајца у свету.

 

Естаблишмент је одлучио да за Председника прогура компромитовану и корумпирану жену. На функцији се није понашала као државник, није чувала државне тајне, учествовала је у дестабилизацији целог значајног региона и стварању монструозне терористичке организације ИСИС са којом је, узгред речено, имала заједничке финансијере за сумњиви породични фонд за блебетање (Сауди Арабија и Катар), пословично је склона лагању и манипулацијама. Све то њу чини лошим кандидатом или, што би рекли Американци, ,,хромом патком,,.

 

Можда је ствар отишла сувише далеко јер нико није очекивао да ће Трамп да победи на примарним изборима у Републиканској странци и да ће пола Америке да га подржи, па су се ухватили Хилари без обзира на цену.

 

Остаје да се види резултат избора који је данас неизвестан. Не треба много веровати намештеним анкетама и поквареним медијима. За сваку лошу вест Хилари и њени криве гласника, а учињено није битно. Сви су им криви за изношење неподопштина. И Викиликс и Руси и ФБИ и ко све не. Озбиљна хипокризија.

 

Трамп је стао на чело народног покрета преварених и незадовољних. То неће остати без последица.

 

Он је озбиљно уздрмао основе корумпираног система власти плутократа и похлепних чиновника. Дошао је враг по своје, а Трамп је за њих Божија казна за недела.

 

Ката

Тагови: ; ; ;