На примеру операције «Фатах» (офанзива на Мосул) јасно је показано како западне земље воле да оптужују Москву и Дамаск за «нечовечно ратовање у Сирији» а истовремено потпуну равнодушност према цивилима у, ратом захваћеном подручју.

 

mosul-6

 

17 октобра свет је видео почетак офанзиве такозваних «коалиционих снага». састављених од војних јединица пешмерга, шиита, сунитских добровољаца и ирачке војске. Подршку из ваздуха пружају авијација САД и Велике Британије, а америчка, британска и француска артиљерија као и западни војни саветници, пружају подршку на земљи.

 

Чак и пре почетка ове офанзиве међународне хуманитарне организације, новинари и политичари из разних земаља света су предвиђали почетак хуманитарне катастрофе. Било је јасно да терористи ИСИЛ-а неће дозволити цивилима да напусте град и да ће их користити као живи штит. Пентагон који је контролисао ток операције, није ни планирао хуманитарне коридоре за излазак цивила из Мосула. Ово подсећа на напад на Фалуџу 2004 године кад су град заузели терористи Муктаде ал-Садра. Тад су Американци оставили цивилном становништву рок од недељу дана да напусте град али нису оставили никакве хуманитарне коридоре за излазак нити формирали избегличке кампове. Након тога сви становници који су остали у граду сматрани су присталицама терориста и од последица напада страдало је неколико хиљада цивила.

 

Сада су се Мосул и његова околина нашли на удару авијације која бомбардује цивилне квартове, руши школе и џамије. Само током претходног месеца страдало је преко 1.5 хиљада цивила.Нису сви они страдали од бомбардовања. Прецизност ирачке и западне артиљерије такође је довела до погибије цивила. Владајућа војска (западне специјалне снаге, плаћеници и добровољци који се боре у предграђу Мосула) нападају све што се креће током операције по самом граду. Ова тактика довела је до десетина ако не и стотина цивила судећи по извештају ирачких новинара који се налазе са армијом. Очигледно је да је ирачка војска становнике Мосула означила као помагаче терориста ИСИЛ-а који не желе да ризикују своје животе.

 

Истовремено стотине становника града и околних села били су убијени од стране терориста. На пример цивил је могао бити убијен због кршења забране коришћења мобилних телефона чиме, наводно пружа помоћ коалиционим снагама или због покушаја да напусти град без неопходних дозвола.

 

Другу страну хуманитарне катастрофе у Мосулу представља миграциона криза.

 

Према извештајима УН-а више од 50 хиљада људи је напустило Мосул и околину од почетка операције, а само 12 хиљада је добило неопходну помоћ. Судећи по прогнозама до средине зиме ће број избеглица из ратом захваћеног подручја бити око милион. Пред почетак операције било је саопштено да ће већина њих бити смештена у провинцијама Најнава и Анбар. Међутим према стању од 1 новембра логори су били попуњени 50%.

 

Истовремено на инсистирање америчке команде ни ирачким ни иностраним хуманитарним организацијама није дозвољено да уђу у ратну зону. Нико не брине о локалном становништву које страда од недостатка лекова, воде, хране, као и недостатка адекватне медицинске помоћи.

 

У ствари људи немају где да оду. Они једноставно не могу да побегну од рата. Они имају само један пут а то је бежање у Европу. Да ли је Запад спреман на то? То је мало вероватно. Они би радије становнике задржали у граду све док коалиција не уништи све оне које назива терористима.

 

 

 

Тагови: ; ;