На Форуму за дипломатију и међународне односе, предавање на тему: „Финландизација: модел неутралности малих држава“ одржао је др Владимир Трапара, истраживач сарадник Института за међународну политику и привреду.

 

На самом почетку Тапара се бавио питањем шта неутралност једне државе заправо значи. У међународном праву, појам неутралности везује се само за неутралност по питању учешћа у рату, односно, представља неучешће једне државе у ратном сукобу.

 

Политичка неутралност је већ шири појам ( јер држава може бити неутрална и у миру или у хладном рату нпр.) и представља несврставање државе у политичким сукобима.

 

Трапара наводи неолико врста неутралности: војна и политичка; тајна и ад хоц; активна и пасивна; гарантована и једнострана; де факто и де јуре.

 

Војна неутралност представља неучешће државе у сталном војном савезу. Политичка неутралност представља несврставање државе у односу на неку страну у сукобу. Трајна неутралност је врло ретка и тешко остварива у међународним односима, док је ад хоц најчешћа и као пример се наводи Србија.

 

 

Де факто неуталност имамо када се држава понаша неутрално, а де јуре када је та неутралност записана у неком правном акту.

 

Разликује и неутралност у: рату и миру; до 1945. и од 1945. године; великих сила и малих народа.
Неуталност у рату подразумева да једна држава буде војно неутрална током оружаних сукоба, док се неутралност у миру односи на неучшће у различитим сукобима у којима могу да се нађу неке државе у мирнодопским условима, нпр. медијски рат.

 

ДР ВЛАДИМИР ТРАПАРА: ЗНАЧАЈ ЦРНЕ ГОРЕ ЗА НАТО ЈЕ У ТОМЕ ДА ЗАТВОРИ СРБИЈУ

 

Трапара истиче да мале државе немају пуно простора да бирају да ли желе или не да буду неутралне, али ипак неутралност је корисна, али се за њу мора борити.

 

Неутралност малих држава је могућа, по више различитих основа, али на њој се мора радити како би се сачувала, првенствено мудром дипломатијом, без исхитених, брзоплетих потеза.

Тагови: ;