Пише Александар Циганов
fakti.rs
Превео Срђан Ђорђевић

 

У kancelarijama државне компаније «Роснано» je извршен претрес. Пресслужба коропорације тврди да се истрага спроводи у вези са једним од менаџера и претпоставља да је она највероватније повезана са кашњењем изградње фармацеутског комплекса «НТ-Фарма» у Јарославској области.

 

Познате су последице. Али, они нам их за сада неће рећи. Оно што засигурно знамо је то да ухапшени Mинистар економског развоја Алексеј Уљукајев и шеф «Роснано» Анатолиј Чубајс долазе из истог гнезда учесника неких економских семинара у Аустрији. Оног истог којi нам је подарио не само злогласног Јегора Гајдара већ, што је још важније, сам економски модел којим су на почетку рушили економију Русије, а затим покушали да је продају. Jер, не постоји приватизација без распродаје?

 

bogatas-milioner-dolari-pare-620x350

 

Као што је већ толико пута истицано, свој главни задатак Министарство за економски развој РФ је поново видело у приватизацији. То јест, данас је то једини, у ствари, министарски програм за попуну буџета. При чему под нож приватизације, по схватању Уљукајева, треба да иду не непрофитабилне, као што то налаже економска логика, већ профитабилне компаније. Попут «Росњефти» или Сбербанка. Другим речима, не само профитабилне, већ стратешки важне за целу државу.

 

Даље кретање по везама овог система је сувишно. Довољно је указати на водеће елементе, како би било јасно, какав систем они образују: Гајдар-Чубајс-приватизација.

 

Интересантно је нешто друго. Наиме, Уљукајев, Чубајс, Греф, Дворкович, Набиулина и остали представљају особе за везу овог система, како унутар њега тако и ван њега. У последњој варијанти I везу ка елитама које тај систем опслужује у земљи и изван њених граница. Њих обично зову либералним крилом Владе или једноставно «либералима». Али, није ствар у имену. Ствар је у томе што они нису само клан, како их такође зову, већ потпуно дефинисана институција унутар руске владе, која контролише велики број важних полуга доношења одлука и, што је много важније, кључне крвне артерије привреде.

 

Отуда последице. Чак и на помен одстрањивања овог клана са контролних места у државном систему, привреди прете неприхватљиви ризици и губици, чак и у фантастичној претпоставци да ће «либерали» лојално примити своју оставку. У томе је, пре свега, одговор на често збуњујуће питање зашто је «бесмртан» Чубајс који је толико тога уништио и није остварио никакве успехе у свом «Роснано». Он је један од кључних елемената «либералог» система, његов политички представник у систему руске власти, и његов излаз из тога система без убедљивих разлога прети несагледивим губицима и разарањем.

 

А ми још увек не знамо кога Чубајс представља из иностранства, тачније, транснационалних система чији је стварни амбасадор. И колико ови системи могу нашкодити Русији у знак одмазде за неиспровоцирану елиминацију Чубајса. А, у овој или оној мери, ова околност се односи на све представнике либералног клана. Иако се о томе ћути, они су практично једини представници транснационалних елита овлашћени да држе везу између њих и руске елите. Уосталом, гаранције гласе на њихово име.

 

А ви сте се питали, зашто чак и мајори руског бизниса показују толико дрскости, чак и пред судовима и генералитетом МУП-а? Зато што су упознати са некажњивошћу својих отаца, а самим тим и са својом.

 

Зато и Уљукајева неће осудити на заслужену робију. Зато Чубајс изражава дипломатски лицемерно чуђење и сумњу у његовом случају. Зато је и Дмитриј Медведев толико забринут и зато се сазива седница Владе на ову тему. Зато се и истражитељи крију иза ауторитета председника, указујући да је он био упућен у ову ствар.

 

Међутим, у тренутној ситуацији, и уклањање Уљукајева је довољно. Ако за њим крену и остали. Јер није искључено да се у свету креира таква ситуација, у којој Русија не може дозволити себи да се ослони на «либералну» Владу.

 

Неке прогнозе предвиђају на пролеће 2017 године више него озбиљне догађаје, почевши од САД, а затим и у целом свету.

 

Наиме, монументални крах тржишта испровоцираће најразорнији дужнички колапс за који ће оптужити Доналда Трампа. Иницијатори овог догађаја ће бити глобалисти, то јест саме мултинационалне и наднационалне елите које су поражене Трамповим избором.

 

Како досадно наговештавају ови аналитичари, у случају избора Клинтонове као намеснице ове надсветске корпорације елитних «банкстера», они би још и подржали капу сувишног новца која се надвила над светском економијом. Тачније, не новца, већ свих врста деривата, односно скупа споразума који замењују реали новац.

 

Ако се то сагледа до краја, онда је то замена новца речима и пратећа игра речи, која у неком тренутку захтева конверзију тих речи поново у новац. У тренутку када играчи кажу једни другима: «Крај игре».

 

Међутим, пошто Клинтонова није изабрана, аналитичари процењују да ће Банкстери на свет обрушити лавину додатног новаца већ у блиској будућности. Можда одмах после 20 јануара, на дан инаугурације Доналда Трампа. Али, реалније је да се то догоди на пролеће. За тај период и мора да се припремни цео свет. Пензије ће колабирати, тврде прогнозери. Депозити у банкама ће ишчезнути. У великим ће се, у најбољем случају, значајно смањити. Тржишта ће пропасти. Инвестиције нестати.

 

И тако даље. Све што је Русија већ видела 1998 године.

 

Наравно, могућност таквог развоја догађаја више није тек прогноза, нити су то тек речи аналитичара, већ реална ситуација у светским финансијама и интереси надсветске елите. Први циљ се карактерише тиме што је «речи» неупоредиво више од новца. Бројке се разликују, али у сваком случају неопходно је некако свести «речи» на стотине билиона долара. Што значи да ми у Русији, на пример, морамо прећи са живота од 1000 рубаља дневно на живот од 10 рубаља. Шта се може купити за тих 10 рубаља?

 

Други циљ је сачувати своју позицију као владајуће елите у свету. Што значи, као минимум вратити САД улогу светског полицајца. И инструмента присилног и геополитичког утицаја на непокорне.

 

С обзиром да дуг самих САД већ износи 20 билиона долара, колапс целог финансијског система је чисто техничко питање. Штавише, чак се појављује и одређена представа о томе како ће се све то одрадити. На пример, рукама истог оног Доналда Трампа који је јавно најавио намеру да смањи национални дуг. А онда, како кажу, један неспретан корак и ти си већ жртвени јарац. Ово је утолико привлачније што је Трамп сам предвидео повећање стопе Федералних резерви чим Обама оде са власти.

 

Како кажу аналитичари, као резултат тога играчи америчке берзе повећали су на 92% шансе за повећање каматних стопа Федералних резерви у децембру.

 

«Исход борбе две најјаче утицајне групе може бити оставка шефа Федералних резерви Џенет Јелен већ 2017 године», предвиђа канал RT. Пошто у Америци већ дуго постоји сукоб између «голубова», који се залажу за ублажавање кредитне регулације, и «јастребова», који заговарају пооштравање монетарне политике, један незгодан корак, како кажу, неће бити пропуштен!

 

Не да би се избегао, јер је то немогуће, већ да би се барем ублажио ударац уколико развој будућих догађаја крене описаним путем, очигледно је неопходно максимално одвојити сопствени монетарни систем од доларског.

 

Укратко, максимално кренути у финансијску аутаркију. По узору на совјетску Русију, која је избегла ударац глобалне кризе 1929-1933 године, увукавши се у себе.

 

Савремена Русија такође у највећој могућој мери покушава да се извуче из доларског левка. Са партнерским земаљама врши се обрачун у сопственим валутама, формирана је банка БРИКС, формирана је заједница земаља Евроазијске уније способна да функционише у аутаркичном режиму. Међутим, јасно је да се преломни резултати на овом путу не могу постићи са «либералном» Владом, као директним агентом транснационалног доларског система. Ако она и даље држи новац руских резерви у америчким хартијама од вредности, онда о чему још има дасе прича?

 

Дакле, «либерале» из Владе треба уклонити и заменити их условно, «глазјевцима». Само условно, јер је ово аутаркично-национално крило руске економске науке подељено озбиљним разликама, па чак и свађама често веома ниског нивоа. Међутим, време овог крила за управљање привредом очигледно долази.

 

Али «либерала» се не можеш ослободити тако лако. Разлози морају бити убедљиви. А шта би могло бити уверљивије од мита о два кофера долара?

 

Једном речју, и уз сву жељу, тешко је противречити истакнутом економисти Михаилу Хасину, који је описао хапшење Уљукајева последицом радикалних промена у политичком систему. Још мање се може оспорити главни Хазинов закључак.

 

«Докле год либерална екипа у потпуности не буде одстрањена, рачунати на промене биће немогуће», рекао је он.

 

Ако све горе наведено има чак иминималне шанседа се обистини, политичко руководство земље мора да спрема варијанту деловања за такав случај. С тим у вези, једини логичан ланац деловања представља постепена дискредитација чланова «либералног» клана и избацивање из руководећих органа дискредитујућим средствима. Уз њихову замену са «аутаркистима» и прећутним договором са наднационалним елитама о новим персонама за контакт са њима. Наравно, сада већ из свог кадровског језгра.

 

У том смислу, пад Уљукајева може бити само први у низу сличних догађаја у будућности. Или последњи. Ако се руководство земље покаже слабијим од оних којима служе «либерали» у Влади.

 

Која опција ће победити показаће блиска будућност.

 

Ката

Тагови: ; ;