Пише Иља Плеханов
fakti.rs
Превео Срђан Ђорђевић

 

Прошле недеље је комисија за мониторинг питања економије и безбедности у односима САД и Кине представила је свој годишњи извештај. У њему се наводи 20 препорука Конгресу САД како би се кориговала економска и војна политика САД. Иако нису обавезујуће, ове препоруке служе као добар показатељ расположења дела америчке политичке елите.

 

Комисија страхује од растуће војне моћи Кине која, како би одбранила своје интересе, може прибећи сили. При том се Кина управо развија на рачун америчке индустрије и напредних технологија. Комисију узнемирава масовни аутсорсинг америчке индустријске производње у Кину. Америчка привредна комора мора да процени, како ће смањење војно-индустријске базе у земљи утицати на њене одбрамбене способности и припремљеност за рат.

 

kineski-zmaj-zastava

 

Упркос хиперпродукцији челика, алуминијума и угља, Кина не жури да затвори своја предузећа као што је обећала. Напротив, Кина дампингује и извози вишкове, а од тога страдају америчке компаније.

 

Пад производње челика у САД ће довести до тога да ће Американци морати да купују најважније компоненте за своју војну технику управо од Кине. Међутим, кинески челик се не одликује квалитетом. Зато се отвара питање да ли ће тада САД моћи да произведу оружје по последњој речи технике?

 

Занимљиво је да је у исто време Национални комитет за америчко-кинеске односе заједно са консултантском фирмом Rhodium Group објавио свој извештај анализирајући историју директних инвестиција између две земље од 1990 до 2015 године. Реални износ инвестиција два до четири пута премашује званичну статистику.

 

По подацима комитета, за последњих четврт века САД су обавиле 6700 директних инвестиција у Кини у износу од 228 милијарди долара. Министарство трговине САД се држи бројке од 75 милијарди долара, а Кина 70 милијарди долара. Кинеске директне инвестиције у САД Rhodium Group процењује на 64 милијарде, Министарство трговине САД на 15-21 милијарду, а кинеска страна на 41 милијарду долара.

 

Међутим, 2015 године су Кинези први пут инвестирали више у САД. У америчким компанијама у Кини запослено је 1,6 милиона људи, док кинеске фирме обезбеђују посао за 100 000 људи у САД.

 

Национални комитет је сигуран да је интеграција две земље знатно снажнија, него што се претпоставља. Што значи, протекционизам или смањење инвестиција и компликовање трговинских односа погодиће америчку економију много јаче, него што се може очекивати. Купујући америчке компаније, Кина добија приступ напредним технологијама које затим користи у војне сврхе. Због тога је неопходно забранити кинеским државним компанијама да купују или на други начин остваре контролу над америчким фирмама, сматрају амерички стручњаци.

 

Пре свега је важно заштитити амерички рад у области вештачке интелигенције, беспилотних система и аутомобила, као и индустрију полупроводника. А у трговинским и финансијским органима Америка мора запослити довољан број радника који говоре кинески језик и који могу проценити колико економска и трговинска политика Кине одговара билатералним и мултилатералним обавезама земље, укључујући и правилима СТО.

 

Пекинг је створио јединствен екосистем у којем у центру економије стоји Влада, а државна контрола обухвата како државне тако и приватне компаније. Да би то остварили, користе разне мере, укључујући финансијску подршку, политичке везе и ванзаконску контролу. Што значи да економска делатност апсолутно свих кинеских компанија прати државне циљеве и државну политику. То се пре свега односи на кинеске компаније које послују у стратешки важним секторима.

 

У суштини, када кинеска државна компанија оствари контролу над америчком компанијом, она ће користити њену технологију и тржишну позицију у корист Кине а на штету америчке националне безбедности.

 

„Кинеска државна предузећа су оружје кинеске Владе. Ми не желимо да америчка влада купује компаније у САД. Па зашто би онда тек желели да кинеска комунистичка влада купује компаније у САД? Рекао је председник комисије Денис Ши.

 

Комисија је даље закључила да Кина води активну кампању индустријске шпијунаже америчких фирми. Како би остварила приступ њиховој интелектуалној својини, обесценила и онда купила ове компаније, Кина користи сајбершпијунажу и агенте. А последњих година Кина ставља акценат на обавештајни рад и активно врбује људе који могу дати корисне информације. Истовремено, САД немају јасну стратегију како се томе супротставити. За сада се све своди на појединачно кажњавање кинеских индустријских шпијуна.

 

Комисија се консултовала са представницима америчке обавештајне заједнице о активностима Кине у области индустријске шпијунаже, сајбер-активности, војне реформе и развоја ваздухопловне индустрије. И сада на основу тога припрема посебан затворени извештај за Конгрес.

 

У међувремену, Комисија препоручује Стејт департману и Пентагону да разраде меморандум о ризику врбовања од стране кинеских тајних служби за оне Американце који живе и путују у иностранство.

 

Меморандум треба поделити и универзитетима који шаљу студенте у Кину. А оним Американцима, који већ пролазе обуку у Кини, Пентагон мора објаснити како да препознају и како да се одбране од Кинеза који би да их заврбују.

 

Ката

Тагови: ; ;