Међуконтиненталне балистичке ракете за железнички ракетни систем „Баргузин“ успешно су тестиране пре око две седмице. Пробно лансирање је прва етапа провере ракета, а следи летачко-конструкторско тестирање које ће, вероватно, почети следеће године.

voz1_620x0

Почетком 2017. командант Стратешке ракетне војске генерал-пуковник Сергеј Каракајев известиће руског председника Владимира Путина о могућностима развијања новог ракетног железничког комплекса. Војни стручњак Дмитриј Литовкин објашњава да се пробно лансирање врши тако што се заправо тешка макета будућег пројектила испаљује из вагона уз помоћ барутног акумулатора.

 

„Успешне пробе сведоче о томе да пројектил може да излети из вагона, а да се вагон притом не преврне. Изградња железничког комплекса није нешто што ће се догодити сутра. Још смо на почетку пута“, додао је Литовкин.

 

У наоружању совјетских ракетних снага било је 12 железничких ракетних комплекса „Молодец“, који су били размештени у Костромској области, Пермском и Краснојарском крају. Овај комплекс је пројектовао конструкторски биро „Јужноје“ који се налазио у Украјини, а производио се у дњепропетровском заводу „Јужмаш“. Први пут је постављен 1987. године.

Одлука совјетског руководства да изгради нуклеарни воз био је одговор на сличан пројекат САД, који није до краја реализован. Амерички железнички ракетни комплекс захтевао је обнављање инфраструктуре великих размера и велике финансијске трошкове. Проблем је био и у томе што железничке пруге у САД припадају приватним компанијама. С војне тачке гледишта железнички ракетни комплекси су практично неуништиво нуклеарно оружје. Борбени комплекси се споља по мало чему разликују од обичних возова. Веома је компликовано сателитско праћење њиховог кретања. Ако се има у виду разгранатост железнице у Русији, комплекси с нуклеарним бојевим главама могу да се појаве у било ком делу њене територије.

 

СССР је 1991. године увео ограничења у кретању нуклеарних возова. Две године касније председници Русије и САД, Борис Јељцин и Џорџ Буш Старији потписали су у Кремљу споразум СНВ ИИ који забрањује коришћење балистичких ракета с нуклеарним бојевим главама. После иступања САД из Споразума о ПРО, Русија је 2002. године одбила да ратификује СНВ ИИ. Москва је фактички испунила услове споразума и у периоду од 2003. до 2007. године повукла је борбене железничке ракетне системе.

Две хиљаде пете године нуклеарни возови су повучени с борбеног дежурства, али већ после четири године заменик команданта Ракетних стратешких снага Владимир Гагарин је саопштио да је могуће да ће ови комплекси бити враћени.
Споразум СНВ ИИИ, који је потписан у децембру 2009. године, као и други међународни документи, не ограничава Русију у формирању железничке компоненте стратешких нуклеарних снага.

 

„Баргузин“ ће бити знатно лакши и компактнији од комплекса „Молодец“, чије је кретање било превелик терет за инфраструктуру. Напредак је омогућен захваљујући новој конструкцији железничке композиције (једна локомотива уместо три) и смањењу стартне масе (47-49 тона уместо 104 тоне совјетског комплекса).

 

Пројектили за „Баргузина“ се пројектују на основу нових ракета РС-24 „Јарс“ или РС-26 „Рубеж“. Познато је да ће овај комплекс моћи да пређе хиљаду километара на дан (без спољног снабдевања) у периоду од 28 дана. Изградња прототипа „Баргузина“ планирана је за 2020. годину. Очекује се да ће возови бити у служби до 2040. године.

Извор Ројтерс

 

 

Тагови: ; ;