Свети Јаков беше родом из Ростовске области. Рано се замонашио и због свог подвижничког живота митрополит Пимен и велики кнез Димитрије Јоанович Донски су га изабрали и поставили за епископа Ростовског.

 

2

 

На том месту се није дуго задржао. Наиме, једна жена би ухваћена у греху и ростовски кнез и бојари је осудише на смрт. У својој невољи она прибеже к ногама ростовског архипастира Јакова, молећи га да је спасе од смрти. Свети Јаков се сажали на њу и није дозволио да се изврши смртна казна над њом. Због оваког поступка се кнез ростовски и грађани разљутише на светог Јакова и отераше свог доброг пастира са престола.

 

Удаљујући се из града, свети Јаков дође на обалу ростовског језера, скинуо је са себе своју архијерејску мантију, положио је на воду, прекрстио се, стао на њу и кренуо по језеру. Прешавши тако око два километра, светитељ је изашао на обалу на оном месту где се сада налази Јаковљевски манастир.

 

1

 

Ово необично чудо је запрепастило кнеза и народ. Свима је било јасно да су неправедно поступили са својим архијерејем, па су га молили да им опрости грехе и да се врати на свој архијерејски престо. Незлобив и кротак, светитељ им је опростио што су се о њега огрешили, али је одлучно одбио да се врати на архијерејски престо.

 

Крај језера, на месту где је свети Јаков изашао на обалу, подигао је колибу и насели се ту. Поштоваоци светога Јакова су почели да се окупљају око њега, па су подигли келије за братију, а затим и цркву зачећа свете Ане. У том манастиру свети Јаков сконча и дане земаљског живота.

 

Чесне мошти светог Јакова почивају у манастиру који је основао а који се, у његову част, назива Јаковљевски.

 

Ката

Тагови: