Ноам Чомски је познат по својим радикалним левичарским ставовима, као и по критици спољне политике владе САД. Он није подржао Трампа и шокиран је његовом победом.

 

Уздизање Трампа подсећа на успон фашизма у Немачкој“, каже он и додаје да су се главне странке распале, а левица и десница су постале екстремније. И свима је познато шта је даље било. Он види претњу која се надвија. Повећана атомизација друштва и изолација људе тера да се осећају немоћно против спољних сила. У таквој клими није проблем да се стимулишу страхови и подстичу гнев и мржња према мигрантима, мањинама, Влади. Постоји разлика између онога што грађани добијају од Владе и онога што сматрају да добијају. Много тога што добијају они мрзе. У државама као што је Мисисипи постоји антивладино расположење, али они живе углавном од субвенција.

 

noam-comski

 

Њујорк и Масачусетс субвенционишу људе који живе у државама као што је Арканзас. Али, Влада је свеједно представљена као неко ко краде од њих. Идеја о трудољубивим Американцима жртвама Владе са којима влада не саосећа, учврстила се у умовима.

 

Тед Круз и Доналд Трамп су изградили своје кампање око те идеје. Људи су на крају упали у те замке. Био сам изненађен непримереношћу чињеница, независно од тога да ли су оне биле истините или лажне. Он је стално понављао да су куле-близнакиње напали муслимани. Или да је мексичка Влада сама организовала криминалце и насилнике како би их послала преко границе.

 

Он није бринуо о томе шта људи мисле о њему, што је веома чудно.

 

Евангелисти сматрају да је Трамп један од њих. Пре неколико година већи део афроамеричке заједнице сматрао је да је Бил Клинтон био први тамнопути Председник, каже Чомски.

 

Европа се креће у правцу опадања. Континент који је требало да буде гарант слобода и грађанских права тоне у варварство и празнину и све је више ауторитарне власти. Европа пролази кроз најтежу кризу у својој новијој историји и изабрала је гори пут, један од оних који су, како смо мислили, искорењени.

 

Неједнакост се свуда само повећала. То је један од ефеката неолиберализма. Али, она се још више повећала у англосаксонским земљама, нарочито у САД, каже он.

 

Међународна организација Oxfam је 2014 године у свом годишњем извештају навела да свега 90 људи поседује половину светског богатства. Док је 2015 године то било 62 људи из Кине, Саудијске Арабије, Русије и САД. Берни Сандерс је био једини који је о томе говорио током своје кампање.

 

Како се Републиканска странка нашла у својој садашњој ситуацији? Све се променило временом, нарочито 1960их година када је покрет за људска права довео до ефекта поларизације. Никсон и Реган су схватили да би могли да користе антагонизам и расизам југа у своју корист. Многи не воле да говоре о томе, али само погледајте Реганову кампању. То је био последњи светски лидер који је подржавао апартхејд у Јужноафричкој Републици. Он је чак одбијао да призна да он постоји. Говорио је да је то био само сукоб племена.

 

Реган је ставио вето на санкције против те афричке земље које је усвојио Конгрес САД. Тај рат против дроге је проистицао из расистичких аргумената, лишавања слободе тамнопутих мушкараца. Републиканска партија наставља традиције расистичког Југа. Ако погледате председничке изборе 2012 године, црвене и плаве државе, тј. републиканци и демократе, и погледате на карти, то се тачно поклапа са картом грађанског рата. У јужним државама многи не говоре о грађанском рату, већ о рату Југа за независност.

 

САД никада нису развијале политички систем који се заснива на класама. Овај географски и политички систем потиче из времена грађанског рата. Рат никада није ни престао. Никсон је користио тај стари анимозитет и страхове..

 

Када бисмо имали демократско друштво, порези за богаташе би били много већи. Амерички порези су нижи у поређењу са другим земљама, зато инфраструктура и пропада.

 

Базу Републиканске странке чине евангелисти и хришћански фундаменталисти. Веома упада у очи да су САД изузетно религиозно друштво. Нема ничег сличног у другим развијеним земљама. Не постоји друга таква земља у којој трећина становништва сматра да је свет настао пре неколико хиљада година. Две трећине становништва очекује Други долазак Месије. Републиканска странка је то искористила, зато што јој је потребна база. Током предизбора сваки кандидат се трудио да изгледа као верник у поређењу с осталим противницима. То није нешто ново.

 

Три кандидата, Картер, Реган и Андерсон су 80их година започела ту традицију, наглашавајући своју религиозност да би добили гласове верника. Од тада су сви кандидати за место Председника религиозни. А у инат онима који то нису, као што је Бил Клинтон, појављује се Доналд Трамп.

 

Постоје људи који користе интернет да би добили приступ додатним информацијама. Али, мислим да је то веома низак проценат. Истраживања показују да људи верују сајтовима с којима се и иначе слажу. Друштвене мреже су њихов ехо. Један од најјачих ефеката је ширење теорија завере. То је као да чињеница више немају значаја. Друштвене мреже, уместо укључивања, воде изолацији. Сваки млади човек има телефон и он прича с неким ко му је, по његовом мишљењу, пријатељ. Имате веома површне контакте. Нико ништа не чита. Листају. Крајичком ока или за три секунде погледају нешто и прелазе на друго. Становништво је необразовано. И то има политичке последице..

 

У многим европским земљама, чак и у Латинској Америци, у средствима јавног информисања се воде дискусије којих нема у САД. Једном сам био позван у Хавану како бих говорио о стању бизниса на Куби и нормално разговарао. Сваки пут када ме зову на иранску или руску телевизију, могу да оштро критикујем Владу САД. Али, али ја то не могу на својој рођеној америчкој телевизији. Осим тога, ако сте на америчкој телевизији, имате само 30 секунди. Критичко мишљење се некако губи.

 

Не може се негирати да је дошло до значајних промена код последњих генерација. У извесном смислу, Америка је најслободнија земља. Када сам 1955 године дошао на Масачусетски технолошки институт, држали су га бели, послушни људи, који су радили свој посао. Сада је све потпуно другачије. И то се догађа у целој земљи.

 

На жалост, нема активиста. Кампања Бернија Сандерса била је интересантна управо из тог разлога, успела је да пробуди оно што је спавало у одређеном делу америчког друштва. Само морате да га раздрмате, рекао је Чомски за Misiones Cuatrо, а преносе fakti.org

 

Ката

Тагови: ; ; ;