У Македонији су јутрос у седам сати на 3.480 бирачких места почели ванредни парламентарни избори. У шест изборних јединица у Македонији бира се 120 посланика у Собрању, док седма изборна јединица, за иностранство, у којој се гласало јуче, даје до три посланика.

 

359671-makedonija-po-devetti-pat-na-parlamentarni-izbori

 

На деветим парламентарним изборима након осамостаљења Македоније, право гласа има 1.531.368 бирача који живе у Македонији, док се додатних 230.122 води на посебном списку грађана за које се сматра да су на привременом раду у иностранству.

 

На изборним списковима први пут на овим изборима се испред имена налази и фотографија гласача, како би се додатно спречиле могуће нерегуларности.

 

Ванедни парлментарни избори, четврти у низу, поредвиђени су Пржинским договором о решавању политичке кризе, која је почела на пролеће 2014, када је опозиција оптужила власт да је покрала изборе. Избори су преходно ове године два пута одлагани.

 

Избори су, према том споразуму најпре требало да буду одржани 24. априла, али су померени за 5. јун, када је владајућа ВМРО-ДПМНЕ била једина која је поднела изборну листу, па су избори поново одложени. Најновији датум одржавања избора четири највеће партије договориле су 31. августа. Ванредни парламентарни избори би требало да изведу земљу из двогодишње политичке кризе.

 

Кључни играчи предстојећих избора у Македонији су лидер владајуће ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски, који претендује да се врати на власт и његов ривал Зоран Заев, који предводи Социјалдемократски савез Мекедоније (СДСМ). На данашњим изборима и неколицина политичких група етничких Албанаца покушава да постане млађи партнер у новој владајућој коалицији, у земљи у којој Албанци чине четвртину становништва, наводи АФП.

 

Последњих неколико избора је било проблематично јер је опозиција оптуживала власт за крађу гласова, а политичка превирања су погоршана у јануару 2015. када је опозициони Социјалдемократски савез Македоније обелоданио нелегално прислушкивање хиљада људи, укључујући и лидера опозиције, новинара и црквених званичника. СДСМ је за прислушкивање оптужио владајућу ВМРО-ДПМНЕ. Након тога су уследили вишенедељни опозициони протести против владе Николе Груевског, који је на власти био од 2006.

 

57509545-c72c-4d64-8d4d-753c0a0a0a64-308775-01-02-718x446

 

Уколико Груевски победи, то ће ојачати лидера за кога ЕУ тврди да је успео да „зароби државу” и угрози наде за даљи напредак у приступању земље ЕУ, наводи Политико.еу, додајући да, осим тога, избори служе и као показатељ моћи Брисела у југоисточној Европи у настојањима да се спрече ауторитарне тенденције у региону.

 

Брисел је годинама критиковао десно опредељеног Груевског, али му је неопходна сарадња Македоније, земље која је на жаришту европске мигрантске кризе, односно у центру такозване балканске руте, у тренутку када се страхује да се Турска неће држати договора са ЕУ, оцењује овај портал.

 

 

 

 

Тагови: ;