«Ми смо 5. децембра поднели жалбу на пресуду. Она има 50 жалбених основа. Жалили смо се и на процедуралне грешке првостепеног већа и на суштинске грешке. Указали смо на све велике грешке судског већа које је игнорисало велики број доказних предмета одбране који су давали контекст кризе у бившој Југославији и БиХ. Судско веће је кренуло своју причу ван контекста од октобра 1991.као да смо се налазили у сувереној БиХ , а не у Југославији. У самој пресуди су пронашли неких 75 ситуација у којима је др Караџић позивао на мир, наређивао заштиту цивила друге националности и ратних заробљеника и иницирао кажњавање злочина против несрба. Упркос томе, судско веће није извело ниједан закључак у његову корист. Поднели смо жалбени поднесак, добили жалбу тужилаштва које се жалило на једну тачку оптужнице, а то је геноцид у општинама 1992. године. Сада ми треба да одговоримо на њихов поднесак, они на наш до краја фебруара, па ћемо сачекати усмену расправу. Процес ће трајати неко време, можда чак и годину, две. То се никад не зна у Хашком трибуналу пошто судије имају право да узму времена колико им је потребно да напишу пресуду. Додао бих још да је судско веће у пресуди рекло да не може да поверује ниједном сведоку одбране којих је било 157 јер су они сви «колективно прешли далек пут до Хага да слажу» док су с друге стране поверовали свим сведоцима тужилаштва осим онима који су сведочили у корист др Караџића.»

 

 

«Када се у Београду крио као др Дабић, имао је приватну комуникацију са разним својим пријатељима и након хапшења му је полиција запленила компјутер где је пронашла разне преписке. Између осталих, налазило се и писмо пријатељу у коме он (Караџић) 2001. године говори да не верује да иза догађаја у Сребреници стоји српска војска или уопште српске структуре.»

 

«У склопу свог посла, прегледао сам све што је Радован Караџић икада изјавио, потписао, рекао у периоду од 1990. до 1996. године, преслушао сам и пресретнуте разговоре пошто је био прислушкиван… и међу тих пет и по хиљада докумената сам нашао на само један једини документ, ту фамозну директиву број 7 која је претходила догађајима у Сребреници, где је стајао његов потпис, али је био печат главног штаба и војске и то је неко други израдио.. Немогуће је да од пет и по хиљада докумената, само тај један његов лош. А у њему је писало да се треба учинити живот у Сребреници неподношљив како би становништво заједно са војском напустило Сребреницу.»

 

Марко Сладојевић, правни саветник др Радована Караџића, је у интервјуу за Њуз фронт говорио о предмету везаном за Сарајево, Сребреницу и неправилностима у тим предметима, али и о ономе што иде у прилог одбрани др Караџића.

 

Да ли је Трибунал узео у обзир одлуку Савета безбедности Уједињених нација који није усвојио резолуцију о наводном геноциду у Сребреници приликом пресуде? Да ли је доказано да Радован Караџић и Република Српска нису одговорни за злочин у Сребреници? Постоји ли шанса да се затвори Хашки трибунал? Одговоре на ова питања послушајте у видеу.

 

 

Тагови: ; ; ; ; ; ; ; ; ; ;