Често ме оптужују да својим изјавама, како они кажу, не само да вређам нормалне Украјинце, него и изазивам међунационалну мржњу.

 

 

 

Па, да. Чисто ради разумевања. Не постоје никакви Украјинци. Не постоји ни Украјина.

 

Постоји територијално уједињење под називом «Украјина». И у данашњим границама је од давне 1939. године, али је за протеклих 80 година економски, политички и морално банкротирало и изгубило сваку ликвидност.

 

А како је дошло до банкрота? Једноставно. На аукцији.

 

И сад је време да се сетимо историјске правде. Оне по којој ће цео југоисток до Придњестровља поново бити Малорусија у оквиру Руске Империје.

 

Галиција и Волињ ће бити уступљени Пољској, Буковина Румунији а Закарпатје Мађарској.

 

Оном што остане под називом Украјина, сматрам да би требало дати могућност да се грађани сами изјасне у вези држављанства као и правца даљег развоја. Међутим, из неког разлога постоји уверење да ће тамо доћи до масовног узимања руског или пољског држављанства.

 

И биће код нас Кијев како мајка руским, тако и маћеха пољским градовима. Осим тога не највише штетан и бескористан.

 

Слажем се да је у овом моменту то најоптималније и најефикасније решавање украјинског питања. Само што се у овом моменту нико не усуђује да у Украјини јавно изнесе овакав став. И то са добрим разлогом.

 

Међутим то ће се пре или касније десити.

 

Да би се убрзао овај мирни процес довољно је упростити процедуру издавања руског и пољског држављанства грађанима Украјине.

 

И тад ћемо видети колико ће остати чистих, етничких Украјинаца.

 

А све претензије ка подстицању некога на нешто сматрам неоснованим.

 

Боље пажљиво посматрати Пољаке и видети каквог су духа:

 

 

Пољски добровољци ослобађају од Хохоља (погрдан назив за Украјинце) Лавов (1918-2016)

 

 

Јулија Витјазова, специјално за News Front

 

 

 

Тагови: ;