Ни седамнаест година после НАТО агресије, у Србији законски није решен статус бранилаца, каже командант одбране Кошара Љубинко Ђурковић. Борци су принуђени да своја права остварују путем приватних веза.

 

Кошаре су свима познато име у Србији. Сви знају да се ради о бившој караули на југословенско-албанској граници. И сви знају да се тамо током НАТО агресије догодило нешто страшно. Међутим, шта се тачно догодило, мало је људи доскоро могло са сигурношћу да каже.

 

Кошаре су за време НАТО агресије, али и после ње, биле незванична државна тајна. О Кошарама се шапутало, говорило незванично, испредале разноразне приче. До пре три године о тој караули на Проклетијама није било ни помена.

 

А на Кошарама је беснела најжешћа копнена битка током НАТО агресије. НАТО је ову караулу одабрао као место на коме ће ући на српску територију, заузети Метохију и опколити Приштински корпус. Према плановима НАТО-а, била би то увертира у копнену офанзиву на СРЈ.

 

 

 

Сили од 6.000 терориста ОВК, са још толико људи у резерви, читавој дивизији албанске армије, немачким, француским и италијанским инструкторима, одреду британских специјалаца и целокупној НАТО авијацији, супротставило се 1.357 југословенских војника, добровољаца из Србије и иностранства и један одред руских козака.

 

 

Њих 108 је погинуло у бици које трајала од 9. априла до 10. јуна 1999. Остали, који су преживели, са поносом могу да кажу да се нису осрамотили. Спречили су НАТО да оствари своје намере, међутим, за већину грађана Србије остали су невидљиви. Зато су у јавности познати као „невидљиви хероји“.

 

Владимир Радоичић – (23.03.1979. Београд – 30.09.1998. караула „Кошаре“)

 

Њихов командант, пуковник у пензији Љубинко Ђурковић, каже да се држава према херојима са Кошара понела нечасно.

 

„Однос доносилаца одлука је врло непримерен. Морају се уозбиљити према вредностима које никада не могу да буду потцењене. Ти витезови су дали нешто највредније и морају да се препознају свуда и на сваком кораку,»истиче  Ђурковић

 

«Држим за реч актуелног министра за рад и борачка питања Вулина са којим сам разговарао. Постоје чврста уверења да ће идуће године бити расписан конкурс за снимање филма о херојима са Кошара, да ће им бити подигнут споменик у Пионирском парку у Београду, да ће 11. мај бити Дан хероја са Кошара, да ће хероји са Кошара добити ленту… То треба да обелодани и истину и да од заборава спасе хероје који су сада невидљиви, а препознатљиви су у читавом свету“, каже Ђурковић.

 

 

 

Извор: Спутник

Тагови: ; ;