Бошњачки интелектуалци су нобеловца Иву Андрића упоредили са Хитлером, а његово дело прогласили геноцидним на промоцији књиге Русмира Махмутћехајића «Андрићевство: Против етике сјећања», у мостарском Центру за културу.

 

Оценивши да је Махмутћехајићево дело прво целовито испитивање односа националистичких, оријетнталистчких и културно расистичких односа Иве Андрића према Босни, босанству и бошњаштву, посланик СДП у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона Нерин Диздар је изјавио да је Андрић декадентнима увек означавао само Турке, муслимане и ислам.

 

 

Истакао је и да бројни књижевници који га бране, попут Ивана Ловреновића и Миљенка Јерговића, не желе признати његов расизам. Наводи и како не стоје аргументи да је Андрић био паметан, па није могао бити националиста, јер су и Адолф Хитлер и Добрица Ћосић и Војислав Шешељ били паметни!

 

Након поређења са Хитлером, Диздар је своју «аргументацију» о Андрићевом расизму пронашао у његовој докторској дисертацији, истичући како су Андрићеве књиге за резултат имале геноцид над Бошњацима, посебно у Вишеграду. У прилог томе навео је и чињеницу да Андрића данас цитирају хрватски и српски политичари, попут Милорада Додика, Војислава Шешеља, Ивана Мусе па чак и бившег Председника Хрватске Иве Јосиповића.

 

И други учесници промоције ове «књиге» су оптужили Андрића за негативан однос према муслиманима и Босни, а његову књижевност описивали као велики антибосански пројекат, великосрпски пројекат и резултат Недићевог режима у коме су добри Бошњани приказани као реметилачки фактор.

 

Универзитетски професор Вахидин Прељевић је Андрића назвао фантомским монструмом који је фалсификовао историју, истичући да су његова дела користила у пропагандне сврхе током рата у БиХ.

 

Књижевни теоретичар Сањин Кордић тврди како су Андрићеви романи делом расистички, али је позивао јавност да их, ипак, чита и суочи се с њима кроз процес детрауматизације.

 

Публици се на крају промоције, обратио и сам аутор «књиге», Русмир Махмутћехајић који је рекао да, уколико би имао било што рећи на излагања својих колега, морао би написати нову књигу, а то би сигурно било о свемирском питању — питању Босне, пренела је РТРС.

 

Књигу Русмира Махмутћехајића «Андрићевство: Против етике сећања» је штампао Београдски Clio 2015 године.

 

Ката

 

 

Извор РТС

Тагови: ; ; ;