Тужилаштво Хашког трибунала је у жалби на првостепену пресуду бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу затражило да изречена казна од 40 година затвора буде замењена доживотним затвором.

 

 

Тужиоци су од жалбеног већа затражили и да Караџића прогласи кривим за геноцид над Муслиманима и Хрватима у седам босанских општина, дело за које је првостепеном пресудом био ослобођен кривице.

 

Трибунал је Караџића 24. марта прошле године прогласио кривим за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, од 1992. до ’95. године.

 

Расправно веће је ослободило Караџића кривице по тачки оптужнице по којој је прогон муслиманског и хрватског становништва у шест босанских општина досегао размере геноцида.

 

У жалби, чију је редиговану верзију суд у Хагу објавио данас, Тужилаштво оцењује да су налази из првостепене пресуде «у већини детаљни, свеобухватни и чврсти», али да због «мањкавог приступа» судија у неким њеним деловима «пресуда не одражава целокупну Караџићеву кривичну одговорност и у недовољној мери га кажњава за његове злочине».

 

У три од четири основе за жалбу, тужиоци тврде да су судије, погрешним тумачењем чињеница и права, дошле до неправилног закључка да Караџић у шест општина није имао геноцидну намеру да уништи Муслимане и Хрвате као етничке групе.

 

По жалби, тај закључак није у складу с доказима на основу којих је само расправно веће утврдило да су српске снаге, под Караџићевом врховном командом, бројним злочинима – убиствима, окрутним третманом, незаконитим притварањем под нехуманим условима, сексуалним насиљем – несрпско становништво прогнале, односно «трајно уклањале са територија на које су Срби полагали право».

 

По првостепеној пресуди, ти злочини су почињени у окриру удруженог злочиначког подухвата, чији је Караџић био протагониста, с циљем да се на великим деловима територије БиХ створи српска држава.

 

У четвртој жалбеној основи, тужиоци тврде да казна од 40 година затвора «не одражава на прави начин налазе самог расправног већа ни његову анализу тежине Караџићевих злочина».

 

По Тужилаштву, налази судија о Караџићевој кључној улози у злочинима у Сарајеву и Сребреници и свеобухватном удруженом злочиначком подухвату, сваки за себе, захтевају казну доживотног затвора.

 

«Узети у обзир заједно, представљају најтежи скуп злочина који је икада приписан једној особи пред Трибуналом и захтевају највишу расположиву казну – доживотни затвор», тврде тужиоци.

 

 

Оцењујући да би само изузетне олакшавајуће околности могле оправдати мању казну, Тужилаштво је нагласило да «таквих олакшавајућих околности у овом предмету нема».

 

«Неразумност изречене казне погоршана је тиме што је расправно веће пропустило да објасни зашто је изабрало казну од 40 година затвора и тиме послало поруку да Караџићеви злочини не заслужују стигму Трибуналове највише казне», пише у жалби Тужилаштва.

 

 

Караџић је у својој жалби оценио да је првостепена пресуда, коју му је изрекао Трибунал, «неправична» и да је читав процес био «мањкав».

 

Бивши председник РС негирао је у жалби да је доказана његова одговорност за злочине за које је неправоснажно осуђен.

 

У наставку поступка, оптужба и одбрана имају рок до 15. марта да, писаним поднесцима, одговоре на жалбу супротне стране. Жалбено веће ће потом заказати усмену расправу о жалбама на првостепену пресуду.

 

Караџић је у судском притвору у Схевенингену од 30. јула 2008. године. Власти Србије су ухапсиле Караџића, како су саопштиле 21. јула те године у Београду. Караџићеви адвокати су, међутим, тврдили да је он био ухапшен 18. јула и да је три дана држан на непознатом месту.

 

 

РТС

Тагови: ; ; ;