Одслушах Обамин опроштајни говор. У уџбенике ораторских вештина сигурно неће ући. Говорио је безмало цео сат, а половину тог времена утрошио је на апсолутно бесмислене паузе и застајања.

 

За своја главна достигнућа прогласио је договоре са Кубом и Ираном, убиство Бин Ладена, озакоњивање истополних бракова, реформу здравства и опоравак америчке аутомобилске индустрије. Ово последње ме изненадило. А шта се опоравило раније? Због чега су онда радници депресивних аутомобилских центара САД гласали против Обаме?

 

 

Највеселије Обамине „достигнуће“ садржано је ипак у његовој тврдњи да је, као амерички врховни командант, за половину смањио територију коју контролише «исламска држава».

 

Али чекајте! Значи ли ово да је «исламска држава», када је Обама преузимао власт, нешто већ контролисала, па је онда стратешки геније ту територију преполовио?! Или је он можда нешто у говору пропустио? На пример, да се «исламска држава» није напросто појавила на сцени у време Обамине владавине него је била директни резултат његове авантуристичке спољне политике.

 

Обама ни пред сам крај свог опроштајног говора није објаснио главно, а то је због чега су амерички бирачи, после осам година тако „блиставе владавине“, одбацили тако блиставу политику демократа.

 

Заправо, није зато што би у том случају морао да призна главно, да је Трампова победа главно Обамино достигнуће.

 

Јер, она би без Обаме била немогућа, пише Владимир Корнилов, директор Центра за евроазијске студије, а преносе fakti.org

 

Ката

 

Тагови: ; ; ;