Пише Владимир Лепјохин

 

Власти САД су протерале 35 руских дипломата, оптуживши их за кршење дипломатских правила. Стејт департмент донео је одлуку о затварању дипломатских представништава Русије у Мериленду и Њујорку, уз тврдњу да су наводно коришћени у обавештајне сврхе.

 

Барак Обама је у исто време потписао указ о новим санкцијама према Русији које се, према саопштењу Беле куће, односе на шесторо људи и пет руских организација, укључујући ФСБ и ГРУ.

 

 

Све те одлуке су повезане са „одговором” Стејт департмента на сајбер-нападе такозваних „руских хакера” на неке од америчких интернет ресурса. Час „руска мафија”, час – „руски хакери” Обама се толико занео идејом да представи „руске хакере” као ново светско зло да је, изгледа, поверовао у њихово реално постојање.

 

Пре неколико година је Председник САД веровао у такву претњу по човечанство као што је вирус Ебола. Он је позивао читав свет на борбу против тог вируса. У овом тренутку је свет срећно заборавио на тај вирус. Данас Обама има нову манију – руске хакере. Њега не збуњује што до дана данашњег нико јавности није представио било какве, макар фабриковане трагове овог новог светског зла.

 

У поменутом Обамином указу појављују се два презимена (Алексеј Белан и Јевгеније Богачев) што свакако није озбиљно. Толико буке због два човека, а и доказе о њиховом учешћу у сајбер-нападима на неког тамо у Стејт департменту се не наводе.

 

Према тврдњама одлазећег Председника САД део „доказа” у вези овог предмета неће бити објављен због поверљивости информација. И није битно што о „руским хакерима” у САД већ круже вицeви. Главно је у томе што понуђена обичном човеку митологија делује. Она не само да „објашњава” разлоге пораза демократа на председничким изборима у САД, већ и пружа могућност да се на површини одржава одлазећи апарат, огромна војска особља која се врзма око партије.

 

 

Пре двадесет и пет година стотине хиљада америчких совјетолога, аналитичара, новинара и војних стручњака су изгубили посао због нестанка СССР, пошто су њихове услуге у вођењу рата против противника који је сам себе распустио постале непотребне. Ти стручњаци нису се помирили са губитком посла и смислили су нове претње за слободан свет.

 

Прва таква лажна претња постала је „руска мафија” која је тобоже продрла у све поре америчког друштва. Осим мита о „руској мафији”, на Западу су ширили и друге приче — „српски национализам”, Ал Каида, „диктатори” (Хусеин, Гадафи, Асад), и друго. Али, само „руска мафија” је била апсолутно виртуелна. „Руски хакери” су из исте кухиње. Они су постали ново страшило за америчког грађанина, нови разлог за војни и сајбер лоби да се издејствује буџет.

 

Број бораца против руских хакера расте; Рђав пример је лако следити; Ко нема у глави, има у ногама; Лако је скренути са пута.. Све ове пословице су о њему, одлазећем Председнику САД и његовој администрацији.

 

У међувремену, лош пример се следи не само у свакодневном животу, већ и у политици. Тиме што је пребацио своје неуспехе и злочине на „руске хакере” и Русију, Барак Обама је рђав посао (русофобију) претворио не само у уносан бизнис, већ и у софистицирану казуистику. Обама је фактички дошапнуо другим западним огорченим губитницима где, ако затреба, могу да траже изговоре.

 

Ангела Меркел, која је сатерала Немачку у ћорсокак и која не жели да дâ сувисло објашњење својим политичким неуспесима, такође се прикључује казуистичким расуђивањима о „руским хакерима”.

 

Још један учесник у трагању за непостојећом црном мачком у мрачној соби јесте Росен Плевнелијев, одлазећи Председник Бугарске, који је ових дана оптужио Кремљ за своје политичко банкротство. Мит о мешању Русије у бугарска посла био је за њега најједноставнији начин да избегне одговорност пред бирачима. Нарочито што се код њих појавила маса питања према њему у вези одбијања руководства Бугарске да учествује у пројекту Јужни ток.

 

Са моје тачке гледишта, русофобска подметања се јављају тамо, где се западни политичари-губитници труде да скрену пажњу становништва са разматрања реалних проблема и сопствених сумњивих одлука.

 

Већина Бугара је на крају испала поштенија од политиканта Плевнелијева и на председничким изборима у новембру прошле године је дала гласове проруском кандидату Румену Радеву. Поштенији од одлазећег Председника САД су испали и амерички бирачи који су на изборима дали свој глас проруском кандидату Доналду Трампу. Већ сутра бирачи уз подршку поштених медија могу да одрже победу у Немачкој, Француској и свугде другде.

 

А то је, са тачке гледишта банкстера, апсолутно недопустиво. Могућност да народ изјављује своју вољу ван њихове контроле и могућности реалне слободе западних СМИ треба сасећи у корену. А борба против руских хакера и дипломата у овом случају је само – покриће.

 

На кога се мисли када се спомињу „руски хакери”

 

Вратимо се на казуистику која је постала дух, слово и стил савремене западне политике. Истрајна жудња Барака Обаме да убеди сваког у постојање претње од руских сајбер-напада није губитак разума, нити је банална жеља да се пред крај пљуне у правцу Русије. То је истанчана игра са далекосежним последицама.

 

Премештањем теме „руских хакера” у додатне санкције против Русије и протеривањем из САД руских дипломата, Обама је фактички најавио отварање још једног фронта у рату за слободу и демократију. При чему се у америчкој штампи, позивајући се на члана Одбора за обавештајна питања Представничког дома САД Адама Шифа, појавила информација да Обама намерава да предузме против Руске Федерације још неке „тајне” мере које нова администрација неће моћи тако лако да дезавуише.

 

Изгледа да су глобалисти узели маха. У вези са тим, Герман Клименко, саветник Председника Русије за интернет, је био принуђен да упозори своје суграђане на потребу да буду спремни за ситуацију када ће Русију искључити из интернета.

 

Да се Русима одузме могућност приступа светској мрежи у реалности је проблематично. Између осталог и због тога што то не желе сами власници ИТ индустрије. Отуд питање зашто су америчке демократе, иако схватају негативне последице почетка реалног сајбер-рата против Русије, ипак претвориле ту могућност у главну тачку свог политичког програма? Одговор на ово питање крије се у схватању на кога се, осим Белана и Богачева који немају везе са сајбер-нападима на америчке ресурсе, мисли када се спомињу руски хакери.

 

Сматрам да када се изговара „руски хакери” у ствари се мисли на Едварда Сноудена, „проруског” новинара Џулијана Асанжа и њихове бројне сараднике-антиглобалисте широм света. Управо против протрампових сајбер стручњака и медиа-инжењера у самим САД биће усмерене „тајне” антихакерске мере које најављује Обама.

 

Управо од њих су демократе изгубиле предизборну кампању. А „издаја” Едварда Сноудена и других стручњака у сфери информационе безбедности, које данас подржава Courage Foundation, и активно деловање сајта WikiLeaks и других сличних медијских групација је са тачке гледишта глобалиста очигледно зло.

 

Зато расте број западних новинара и сајбер-стручњака који не желе да буду део изопаченог система насиља и лажи чије интересе бране политичари налик Обами, преносе fakti.org

 

Ката

Тагови: ; ; ; ;