Ексклузив News Front. Стручњак за Блиски Исток Тајмур Двидар сматра да је предстојећи сусрет у Астани у вези регулисања сиријске кризе преломни. Сиријска опозиција изменила је реторику што дозвољава партнерске односе са руском страном. Двидар сматра да је овај моменат велико достигнуће Русије које је она постигла захваљујући историјском искуству и искусном руководству.

 

News Front: Шта можемо да очекујемо од астанског формата сиријских преговора?

 

 

— Тамо на истоку увек су говорили — ђаво ствара и ради. Ја предлажем мало детаља у вези Астане.

 

Посматрали смо и видели да наоружана сиријска опозиција стално прети одбијањем одласка у Астану позивајући се на чињеницу да Русија не испуњава преузете обавезе, као посредник, у вези притиска на Асада за поштовање примирја. Али ми знамо да је Дамаск без воде и да Дамаск ослобађа оне територије са којих се град снабдева водом. Тако су минимум 23 пута, супротно очекивању стручњака, како са Запада тако и са Блиског Истока говорили да до овог сусрета неће доћи. Али он је објављен и даће бог да се догоди.

 

И због чега се сиријска наоружана опозиција, наглашавам — они који су господари рата, слажу да дођу у Астану под притиском Турске- савезника Русије за регулисање конфликта у Сирији?  При том «савезника» сам се добро изразио јер по први пут видимо партнерство Русије и Турске као неку врсту уније војне, јер смо видели заједничке војне операције, и политичке. Од стране сиријске опозиције је изабран лидер групације која се сматра терористичком. То је «Армија ислама» која се налази у околини Дамаска и која је окупирала позиције југоисточно од Дамаска. За званични Дамаск Џафари је политичар и ту почињу нијансе.

 

С једне стране, према нашим класификацијама терориста, с друге стране политичар. При том питања о којима у Астани треба да се расправља су искључиво везана за безбедност Сирије, односно прекид ватре. Међутим ако почнемо улазити у детаље ту долази до уступака.

 

Русија је направила уступак сложивши се да опозиција има овог представника упркос замеркама званичног Дамаска да само војна лица треба да присуствују преговорима. И овде по мом мишљењу, иако је господин Лавров изјавио да је Астана само прво место за одржавање преговора до прекида ватре, она представља темељ и за касније предузимање политичких корака.

 

Такође треба обратити пажљу и на политичко крило сиријске опозиционе групе Ел Ријад која није на терену и мало шта контролише. Њихови представници биће присутни у својству експерата. При том они се жале како им је дуго времена није стигао позив итд. Сада Русија и Турска улажу напоре да дође до преговора наоружане опозиције и политичара Дамаска. При том овај политичар представљаће и наоружане формације. Али не треба заборавити да у Сирији делује и Иран у виду Хезболаха, као и друге групације шиитске групе које представљају «црвену капу за бика» за сиријску опозицију. И не само за њих него за читав сунитски и арапски регион.

 

Због тога, мени се чини да, ако се успе у ономе што су замислили најбољи политички умови у Русији и Турској, па се обједине сиријске две стране у борби против терориста ИСИЛ-а, мислим да ће то бити прва велика победа.

 

Наравно биће ту неопходни и одређени уступци, Вероватно да се из Сирије повуку проиранске и иранске снаге. И ту се већ назире сукоб између Москве и Техерана- ко је главни. Целом свету је јасно да је Москва главна и да самостално доноси одлуке о Сирији али Техеран сматра да он располаже са свим. И други успех би био уколико би се прешло на страну политичког регулисања ситуације, У том случају Женевска конференција која је планирана и где треба да се састану представници свих, не војних него политичких групација, не би била потпуно легитимна. Јер ситуацију контролишу војне групације. И по први пут, трећа светска иницијатива Русије и Сирије, у Астани се састају командири. И то је велика политичка победа, и војна. А она је могућа само после победе у Алепу.

 

News Front: Веома је интересантна и изјава америчког сенатора- јастреба господина Мекејна који је, шкргућући зубима, изјавио да га не радује што је Русија данас главни играч на Блиском Истоку а ми- САД можемо само да будемо посматрачи. Тј. господин Де Мистура у Женеви може остати без посла. Памтим догађаје из Авганистана када су се састајали командири, војни руководиоци и разговарали. Поједини, који су живи и данас међусобно разговарају и уважавају се иако су ратовали један против другог. А сви ти лондонски опозиционари никако не могу бити учесници у преговорима о регулисању сиријске кризе?

 

— Апсолутно исправно. Да иницијатор Мекејн… то је његов политички кредо. То је политика. Међутим ствари иду интересантним током. У вези САД ми смо слушали Трампа али бисмо желели да видимо које ће кораке предузети нова администрација већ у јануару. Како ће они одреаговати? Од тога ће много зависити. У ствари од тога зависи 50% успеха.

 

Мекејн наравно иронизује ствари али улога САД на Блиском Истоку је била и остаје велика. Само 150 хиљада војника је америчких, не НАТО него америчких. САД је велика земља и ми је не можемо искључити из дешавања на Блиском Истоку. Али ово је први пут да Русија после распада СССР покаже себе, своју дипломатију, своју мудрост. А ово што се дешава у Астани представља највеће историјско искуство Русије у могућности и способности договора са противницима и због тога се Русија овај пут јавља као модератор примирја.

 

Обратите пажњу на реакцију сиријске опозиције. Пред нама је човек који је с њима свакодневно разговарао у емисијама. Они на нас сад гледају као на партнере. Они то дозвољавају. А раније су нас називали децоубицама, пљачкашима и разним именима. То је велико достигнуће. И ја да сам функционер УН за то бих доделио медаље Владимиру Путину, Сергеју Лаврову и Сергеју Шојгуу.

(У подешавањима плејера можете укључити титлове на српски језик)

Тагови: ; ;